Učitelj

новости у 81

их је доста чланова тога савеза. Браћа Хрвати и овде, као и свуда, намерно су обилазили и избегавали да помену српско име. На то је устао Србин учитељ, члан тога друштва и скупштине, Лука Мачкић и лепо приметио после извештаја тајниковог да ово није скупштина само хрватских него и хрватских и српских учитеља и да је на скупштини присутно много Срба учитеља, а још више њих су чланови тога друштва. Мачкић је своју примедбу завршио узвиком: „„Њивели Хрвати и Срби, жеивели хрватско-срп-

ски или сриско-хрватски учитељи !«. |

На овако умесну и братску примедбу, Хрвати су се јако љутили. Они нису дали ни да се помене српско име. И кад год би Мачкић приметио да, се поред хрватског и српско име помене, одговорено је лармом. Мачкићу су најпосле одузели реч, на што је он узвикнуо опет: „Ја сам Орбини нико МИ то име не може и не сме одузети. У име Срба учитеља узвикујем: да живи домовина и учитељство српско и хрватско. Своје тражим и Србин сам до последњег часа.

После овога настала је ларма. Једни су викали: на поље с њим! други су викали: мир, мир! Председник је једва повратио ред и закључио седницу. За време те ларме дошли су 6 учит. из Далмације, али кад су видели шта је, нису хтели остати на скупу него су се удалили, а за њима је отишао и Лука са осталим Србима.

Част и поштовање ваљаном Орбину учитељу Мачкићу. Оваким држањем својим он ће, по свој прилици, што год и претрпети у земљи, у којој и онако Србе нерадо гледе; али је он, као Србин, своје учинио, што му на част служи.

А шта да кажемо за онако држаље браће Хрвата;

Ми мислимо, крајње је време, да престане трвење око имена, Хрват и Србин и да оба та имена треба сматрати као своја, као братска, па радити на уједињењу свога племена. А кад се то сврши, лако ћемо се погодати које ће нам заједничко име бити. Јер овако, докле се ми препиремо око тога је ли боље име Хрват или Србин, које су земље српске, а које хрватске, је ли хрватско баш довде или донде, докле се око тога. боримо, други ради да нам име не буде ни Хрват ни Србин, већ Немац и Мађар; да граница Србу и Хрвату и нема већ само граница. Немцу и Маџару.

Д.

„КијНеупа бтофга« о Српетву. — Приказујући књигу М. В. Веселиновића; „Којим правцем иде бугарска књижевност 7“, „Књижевна, Смотра» осуђује рад бугарске пропаганде, која и под фирмом науке свој шовинизам потура, па чак тако далеко иде, да безобзирно тврдити сме, како је Краљевић Марко био Бугарин и бугарски краљ. како су Милош Обилић и Момчило војвода били Бугари и т. д. Писац оцене поменуте књиге, примећује, да су баш Срби били ти, којима је берлинским конгресом одвојен и Бугарској дат повећи део њених земаља на источној страни. Писац даље

УЧИТЕЉ . 6

.