Učitelj

66 ЕВРОПСКЕ ШКОЛЕ ПО ОПИСУ АМЕРИКАНЦА КЛЕМА

Ортографија матерњег јевика изучава, се с почетка помоћу птреписивања из књиге, за тим се прелази на диктовање и исписивање на памет научених песама и басана, и тек у У. или УП. разр. осн. школе почиње се деци задавати, да својим речима, испиту прочитану причу или саслушано предавање. Клем је често имао прилике да се сам собом увери, где учитељ по свршеном предавању из ботанике, земљописа и историје зада деци, да му то сутра дан донесу написано, и где деца то одиста, врше без велике муке. јер су предавање била потпуно схватила.

Таким начином, без икакве писане граматике, само помоћу анализе појединих одломака из своје читанке, деца су се упознавала и са знацима застајања — интерпункцијом, са врстама речи и са деловима реченице. На стр. 114.—119. изложено је такво једно предавање.

Ни у Германији ни у Француској нема, нарочито одређених часова за краснопис; ученици су дужни да марљиво пишу све што им се зада, за то учитељи не треба, никад да их журе у писању. Само у једној школи (у околини Хамбурга) Клем је видео у ученика свеске за краснопис, па и ту су оне употребљиване само за казну, на коју би се — због рђавог писања, — осуђивао цео разред. Ако се, објашњавали су Клему, стану деца нагонити да пишу пажљиво само по 2 или 3 часа недељно, а у остало време остави им се то на вољу, онда тешко да ће и једно од њих имати леп рукопис.

Бивајући на предавањима из рачуна, Клем је дошао до уверења, да врло велике олакшице има у том погледу у земљама, где је уведен метарски систем; деца лако усвајају десетне, а по том и просте разломке, а тако исто и одељак о именованим бројевима. Готово сва аритметика пређе се за првих шест година школовања. На. памет, или боље рећи, усмено рачунање знатно превлађује над писменим.

Чак и по сеоским школама, Клем је увек налазио Физичке справе, које је, истина, већим делом градио сам учитељ из најпростијег материјала; у књизи његовој изнети су нацрти неколиких таквих справа.

Зоологију и ботанику по неколиким школама и не зову друкчије, него описивање животиња и биљака, |Тег-Везећгеђиле,