Učitelj

ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА 4720.

При проучавању свију тих појава задатак је психоизике да нам их протумачи, т. ј. да нам каже зашто су ти појави такви а не друкчији, и који су услови, од којих зависи да исти појави буду овакви или онакви. И кад нам тако психографија протумачи духовне појаве, онда тек можемо рећи да повнајемо дух овакав какав је пред нама, т. ј. да познајемо његово садашње стање. (СВРШИЋЕ СЕЈ

ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ, ХЕКСЛИЈА.

(СВРШЕТАК)

Резултати до којах је дошао Даџсон у толико су важнији, јер разнолике фФеле енглеског каменог угља, из разних локалности, што сам их ја

брижљиво испитивао, садрже у основној маси веома много ових спора “и

спорангија. Тај је исти случај иу најчистијим сортама каменог угља, какав је н. пр. „Вебег-Вед« из Лаумура. “

Камени угаљ овакав, какав смо ми описали, находи се обично у громадама или слојевима, чија дебљина варира од неколико палаца па до неколико хвати. Слојеви се ти налазе у земној кори на разним дубинама а међ различитим петрографским материјалом. Обично је сваком слоју угљена, подина глина, за коју у нас, у Енглеској, постоји и нарочити термин: „Џпдег сјау». Путник у данашњим шумама, наишав на оборена стабла брзо се уверава, да она престављају само један шупаљ дилиндар, састављен само из коре дрвета. Довољно је само ногом да на њу стане — кора се проваљује а нога упада у масу инсеката и црви, који су се овде увукли, нашав себи лепо склониште и довољно хране.

Под сличним приликама налазиле су се и вајкадашње шуме — сада престављене каменим угљем. Када би у слоју каменог угља наишли на, какво стабло, ово би било представљено само својим спољним обмотачем — кором, која је јако спљоштена, усљед тога што је језгро — дрво уништено. Чарлс Лајел и Даусон налазили су, У Шотској, у шупљим пањевима карбониферских дрва остатке молусака, миријапода и неких животиња веома блиских данашњим саламандрима. Да би објаснили себи обравовање громада каменог угља замислимо густу шуму од грмоликих ликоподија и папрата. Даље претпоставићемо да су дрва, услед годишњих промена, расла и доносила плод — споре .Те су се споре образовале у грдној количини, сазревајући падале су на земљу и скупљале су се у сени биљака на којима се раз-

УЧИТЕЉ 9