Učitelj

130 ОБРАЗОВАЊЕ КАМЕНОГ УГЉА

више. Временом ка тој маси придошло је лишће, што је опадало с дрвећа, одломљено грање а често и читаво стабло оборено великим бујицама.

Извесна је количина спора и спорангија, без сумње, извршивала свој задатак. Ветар их је односио на места још непокрита шумом, ту су оне ницале пи тако су се шумски предели све већма ширили. Многе је киша, испрала и потоцима односила на места неповољна за њихово развиће те бу тако пропадале; али као год што данас већи део грмовог и буковог жира остаје под дрвима наших шума, тако је исто и највећи део ових вајкадашњих семака и спора остајао под самим дрвима на којима су поникли.

Ну сад се можемо упитати, па зашто у овом случају не налазимо у енглеском каменом угљу већу количину стабала и лишћа; Зашто су споре и спорангије у далеко већој превази

Кад пажљивије разгледамо на ликоподијаце, што данас живе, онда нам је лако одговорити на истављена питања. Узмите савршено израсли, зрели Е1сородћшт и протресите га над листом хартије. Чим сте ово учинили приметићете како се око њега диже малени облачак од ситпога праха, који за тим пада на хартију — и ви се сад уверавате да је то свима вама познато, усеме од ликоподијума“. Прашак овај употребљава се и сада на две цељи, које немају ничег заједничког међу собом. Употребљава се за вештачко справљање муња и при грађењу пилула. Споре ликоподијума садрже у себи много смоласте материје, тако да чим се баци мало овог праха у пламен свеће, то сеон моментано запали, производећи интензиван пламен и због те особине своје одавно је употребљен при вештачком грађењу муња. (а исте особине употребљава се и код пилула. Ту ова смоласта материја, обмотавајући поједине пилуле, доприноси да су ове увек влажне и чува језичне брадавице од њиовог непријатног укуса.

Тај смоласти састојак дуварова спора и спорангија јесте матерја, која се тешко распада под утицајем ваздуха и воде. Смоласта навлака у ових спора кадра је да их дуго сачува и може се, од прилике, сравнити са смоластим ткањем, у које су египатске мумије увијене. С друге стране лишће и стабло распада се, трули исто као што трули сандук у ком се мумије налазе. На тај начин у шумама карбониФерског доба, образовао се слој састављен из спора, спорангија, лишћа, грана и стабала. Олој овај у току дугог времена био је изложен дејству ваздуха и воде, те услед тога лишће и дрвени делови поступно се распадаху и од њих остаде по готову само угљеник, У том облику ми га и налазимо у громадама каменог угља. Споре и спорангије претрпише малу промену и збише се у компактну масу.

Да је се доиста камени угаљ претворио у доста чврсту масу, још у времену кад је био на површини бемље, тврде нам нека Факта, на име то, што бу комади, који су падали у тадашње потоке и реке, добијали заокругљену форму услед дејства текуће воде ово је могло бити само тако, ако је камени угаљ долазио у рске и потоке већ у неколико чврст. Пример потврђује то. У неким слојевима каменог угља примећени су трагови од