Učitelj
ДЕЧИЈЕ ИГРЕ · А 165 од те двојице да иде у ропство, ако су пак један роб с једне а други с друге стране, онда иду обојица свак на своје место, и тај акт се објављује за неважећ.
Роб мора на мети да стоји мирно тамо, где му се одреди место на робовекој мети, и не сме да се удаљава у страну, ни да прелази мету у напред, те да се преближава својој страни. Дозвољено му је и да седи.
Пошто је робу одређено место и пошто се сви приберу сваки на своју мету, онда она страна, чији је друг заробљен, праћа редом своје играче, да одробе роба, а она друга страна праћа опет своје играче, да не "даду; да бране роба. Роб је одробљен код дотрчи неко од његова друштва до њега, те га дотакно руком, и то пре, но што је при том трчању или он кога противника заробио, или сам од каквог противника био заробљен. — Кад ко одроби роба, јавља то виком „стој!“ или »уодробљен !“ те и тад престану све даље радње, док се одробљени не врати на своју мету, и док се и сви остали не приберу сваки на своју мету. Ако је било више робова, онда, кад се један ма који одроби, одробљени су сви, пи сви се враћају на своју мету, и постају опет пуноправни играчи.) Али ако је при том који роб био изашао пред мету, не важи читаво одробљење; но не важи исто тако ни све оно, што се одмах по том где на другом крају игралишта догодило. Но робови смеју, стојећи у границама мете за робове, да пруже руку ономе, који к њима трчи да их одроби, те да се довате с њим; јер он често не може у захуктаности ни за стопу да скрене с правца којим трчи та да довати кога од робова; да се заустави пак од један пут, немогуће му је, а ја се поврати натраг но сме од гоннлаца противничких.
Најживља је игра, кад има робова с обе стране. Тада праћа свога играча, да одробљава прво она. страна, која је пре те паузе изгубила роба; или после одробљења она, која је изгубила своје заробљенике.
Кад ће који играч да излази, да истрчава, одређује цар. Али, кад се игра јако развије, онда и цар ступа у акцију. и тад се играчи сами управљају према очитој потреби, а у том случају чим ко дотрчи на мету, одма, и истрчава, прегледавши најпре једним погледом, од којих противника има. да. се чува, а које да напада. — Кад цар буде заробљен, не иде ону ропство, већ праћа за себе замену — обично кога од најтромијих
Кад буде и с једне и с друге стране млого робова, а остало помање играча, онда, акс цареви пристану, пуштају се робови у замену по погодби, при чему се по кад кад уступају и по три осредња роба за јаднога свог доброг заробљеног друга. Али, кад на једној страни остане само цар, онда мора да се измењају робови, и тад нема уцене, већ овај цар бира ког оће од својих заробљених другова и онолико, колико има код себе заробљених
ђ) По извештају Алексе Васиљевића у Неготину је одробљен само онај, роб с којим ве његов друг дотакао., Но непознато ми је сме ли он да дотакне више од једнога роба, и ако сме, на који пачин ови, код којих су робови у ропству, могу да смећу онога, те да одроби што мање робова.