Učitelj

166 РлАСНИК

противника. — Кад се деси — што јеу осталом изванредна реткост — да с једне стране буду сви заробљени, онда се мењају с местима, па отпочну на ново игру; али још чешће се тад предељују, деле се на ново, јер је "то био знак, да су пеједнако подељени, а при очитој неједнакој подели, није никаква слава добити победу.

Ако се уговори, да се строга пази на попречне дуге отиче правоугаоника игралишног, овда је роб противној страни сваки онај, који у бежању имам јурењу пређе преко означене међу. |

Ко погрешно удари онога противника, који је после њега изишао са " своје мете, сматра се као заробљен, јер се дотакао са оним, који има права да га зароби. — Кад не може да се докаже, ко је доцније истрчао, сматра се цео акт као неважећ.

; ж « 5“ »

Ова игра, као што се види, игра се обично без завршетка. Завршетак и није цел игре; он значи неједнаку поделу, а њој не тежи ни једна, странка. Свака страна всли да има, јаке, достојне противнике, јер само то: чини сву игру оно, што је. А ова игра је ни више ни мање, но права олимписка трка, у којој се при трчању не пази на дужину већ само на брзину.

Нарочите вештине нема у овој игри, у којој би се требало извеџбати, па да се буде вешт играч. Брзе ноге и окретност, па онда пажња и арибраност, бистрина им одважност, јесу чињеници, које у овој игри дају некоме угажено име добра играча. Но опет деца за ово не кажу да је „вешт“ играч. —- Једно може у овој игри да се назове вештином, која на себи носи облик лукавства, а то је овај поменат: Кад играч изађе на кога, не упути се право к робовима, но јурне свом брзином право на противника, држећи се више средине, па кад се у том правцу залети на њ нов противник са противничке мете, тад овај први на један пут промени свој правац, и скрене ка робовима, па брзо као стреза одјури тамо, и одроби робове, пре но што је његов противник могао да сврне правац свом трчању, и да га достигне, и пре но што је могао који нов противник, да га преухитри. Но за ову вештину употребљавају противници другу вештину, друго лукавство, те или онај, што је на њега послат, не иде у правцу на њега, него косо, нагињући оној страни. где су робови, или се пошљу двојица у исто време, један право на њега, а други пред робове.

Ужасна вика и изванредно живи покрет, са чешћим кратким паузама, прате увек ову игру, и то од почетка, па до краја. — Сваки играч заузет је овом игром тако, да чак ни глад не осећа, па и не помишља на ручак, ако је пре подне започео да игра, или, у крајњем случају, нађе заменика, који ће га заменити само за кратко време. док се он врати још са залогајем у устима. Са таком се заузетошћу, са таквим се одушевљењем игра ова, игра. — За ову игру нема згодније уподобе од вијора. У њој се не зна