Učitelj

458 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

је велика погрешка гледати непријатељски на весели дух у школи, » ову погрешку ми често чинимо. |

Али кад је живост у старијем разреду тако јака, да смета учитељу у раду, како да се тада не викне на децу те да се угуши тај духг Ако је ту живост и тај покрет изазвала која лекција, онда је то добро. Ако ли је ова живост прешла на други предмет, а не занима се лекцијом, опда је томе крив сам учитељ, јер није предавао као што ваља нити је умео да руководи дечјим одушевљењем. Задаћа је учитељева да непрестано даје хране овоме покрету и живости и да га постепено стишава. Ви једнога питате а други хоће да прича, — он зна, он, нагнувши се к вама, гледа вас право у очи, једва уздржава своје речи, жудно пратећи приповедача, и не пропушта пи једну погрешку; ако га запитате причаће вам страстно, и то, што вам буде причао, урезаће се на веки у његовој памети. Ако га држите дуго у томе очекивању, не допуштајући му да прича пола часа, он ће се онда почети да занима штипањем свога друга.

Други пример: изиђите из разреда обичне основне школе по немачком начину, где је било мирно, па реците да продуже сами занимати се, и после по сата послушајте на вратима: разред је у живости, али је предмет живости шала, задиркивање, свађа. Ми смо често правили такве пробе у нашој школи. Станете на сред учионице кад су у највећој вици и пођете к вратима: кад сте изишли из учионице, послушајте мало на вратима, па ћете чути како деца још причају, поправљајуђи један другог, и често бива, да у место шале, без учитеља се са свим утишају.

Као год при школском поретку распоређивања по клупама и јединачног испитивања, тако и при овом нашем поретку, није тешко употребити свој начин, само га треба знати добро; јер први покушај може рђаво испасти за руком. Треба пазити на то, да нема викача, који понављају најпосле исказане речи само ради ларме. Потребно је научити их, да овај шум не буде њихов главни циљ и задаћа. Тако псто потребно је, казати некима, да сами причају, да се види разумеју ли смисао. Ако има млого ученика, онда их треба поделити на неколико група, п у свакој један другоме да прича,

Не треба се бојати да нови ученик неће више месеци ни уста отворити. Треба само павити на њега, да ли он слуша причање или је заузет чим другим. Обично нови ученик најпре схвата поредак школски и сав се предаје пажњи у томе правцу: како ко седи, или стоји, како се крећу усне у учитеља, како на један пут сви повичу, и ако је он миран, то ће лепо седети као и остали, а ако је слободан, онда ће и он викати као и остали, ништа неће запамтити, само ће понављати речи својих другова. Кад и како се у њему буди пажња, то је тешко дознати.

Један пут сам приметио код једне девојчице, како је готово месец дана ћутала а после почела причати. Причао је г. У. а ја сам као гост пазио. Кад почеше сви причати, приметим ја да и Марија сиђе с клупе са