Učitelj

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 159 изразом у лицу као да би хтела да прича, и приђе ближе. Кад сви повикаше ја је ногледах; она је већ приметно шапутала, уснама, а. очи јој беху пуне израза и живости. Сретнувши се са мојим погледом она се ућута и застиде. После неколико тренутака ја је опет погледах, она опет шапуташе нешто у себи. Замолих је да прича, а она се са свим изгуби. После два дана она је лепо причала сву историју.

Да би се уверили, да ли су ученици запамтили оно што им се прича, ми тражимо од њих да сами пшшу предавања на памет. Ми им после поправљамо ортографске погрешке.

Све ово што смо довде говорили односи се на предавања како црквене, тако и руске историје, јестаственице, географије, физике, хемије, и у опште свих предмета, изузев певање, математику и цртање. Посебице о предавању црквене историје морам рећи ово:

Најпре да говорим о томе, зашто смо изабрали Стари Завет. —

И да не говоримо о томе, да су и сами ученици, као и њихови родитељи тражили знање црквене историје, од свију предмета, које сам ја пробао у течају три године, ништа тако није било згодније за нове појмове и умно развиће ученика, као библија. То се исто понављало и у свима другим школама, које сам ја обишао. Пробао сам најпре нови завет, пробао сам народну историју и географију, пробао сам омиљени предмет сувремене школе: објашњења природних појава, али се све то заборављало и није се радо слушало. А стари завет се памтио и причао страсно, са одушевљењем и у школи и у кући, и деца запамтише догађаје тако верно, да су на два месеца после причања писала из главе црквену историју са веома незнатним погрешкама.

Мени се чини, да ће књига детињства рода човечанског увек бити најбоља књига за детињство свакога човека. Ова се књига не може другом заменити. Преправљати или скраћивати библију, као што се то ради у учебницима, мени се чини да је штетно, Све, свака је реч у њој истинита као откровење, и истинита као вештина. Прочитајте из библије о постанку света, и прочитајте то исто из кратке црквене историје, па ћете видети, да ће вам се учинити ова последња као непојмљива: по њој се само на изуст може учити; по библији се пак детету представља жива и величанствена, слика, коју оно неће моћи лако заборавити. Одељци су у црквеној историји сасвим неразумљиви, и само руше карактер и лепоту светог писма. Зашто се н. пр. изоставља у црквеним историјама, да кад није било ничега, у свету, тада се дух божији ношаше над провалом, да је Бог, пошто је све створио, сео па разгледао свој посао и видео да је добро, и да је тада постало јутро и вече тога дана. Зашто се у таквим историјама изоставља, да је Бог духнуо у нос душу, да је извадио ребро из Адама па оно место затворио месом и т. д. Треба читати библију непоквареној деци, па да се види, како је све то неопходно и истинито. Може бити да поквареним госпођицама и не треба давати библију у руке, али читајући је сељачкој