Učitelj

ДУШЕ ЖИВОТОЊЕ 45Т

дити, узвикује Брока, да само човек има способност за говор, а да је животиње немају% Човек мора слеп да буде па да то не види, да не види, како су и животиње у стању своје мисли узајамно да саопштавају и те средствима, која и ако су различна од средстава људи, ипак представљају разне Форме језика».

Дижарден је један пут метуо далеко од кошњице једно парче шећера, у пукотину од зида. Једна једина чела која је открила то благо, оптрчаваше неколико пута око зида и испитиваше околину тачно; за тим одлете, а после неког времена врну се натраг са читавим ројем својих пријатељица код шећера. Зар те животиње нису између себе, једна с другом, разговаралег Колико само примера има, који доказују како тице чине једна, другој детаљна саопштавања, држе договоре, опште разговоре и савете, и суђења над кривцима ит. д. Начин, којим се служе гемзе, кад хоће да доставе опасност, што им прети, исто тако доказује њихову способност саопштавања. Многе животиње, које живе у друштву бирају себи увек по једног вођу, и стављају му се драговољно у службу. Да ли то може да буде без узајамног обавештења 2 Начин, којим пси, курјаци, лисице извр-_ шују свој лов по извесном плану, показује тачно, да је тај план могао да, буде само помоћу говорна саопштења и договора оних који су лов предузели. Али пошто човек не разуме језик животиња, то он држи, да је боље, да га са свим и одриче!

Енглез РагКкупа, који је путовао кроз Абисинију и занимао се дуго времена изучавањем и посматрањем мајмуна прича «да они имају говор који тако лепо разумеју као год што ми свој говор поњамо.» Он вели: „мајмуни имају своје вође, које они боље слушају, но што то обично људи раде, и имају свој наропити отмичарски систем. Кад један од њих пође у ливаде жита да их опусти то он води све своје чланове собом, мужјаке и женке старе и младе. Предстраже, које се одликују и лако распознају због своје богате и густе длаке (то су обично најстарији мајмуни) испитују брижљиво сваку јаму, пре него у њиве уђу, или се испужају на, највише вршке, са којих се цела околина може да. прегледа. Остали стражари стоје у страни и у позадници, и њихова пажљивост је чудновата. С времена на време дозивају се они и одговарају један другом, да би саопштили да ли све иде у реду или да ли предстоји какова год опасност. Њихова вика јако је јасна, тон тако одређен. При најмањој узбуни и узвику цела се трупа зауставља и ослушкује све донда. докле до ње не допре други звук, другачија, тона и звука, па се за тим опет ставе у марш И покрет ит. д.:.7

Прича се о дивљим паткама у Енглеској по посматрањима т. зв, пунтерима, да оне држе Формалне парламенте и гласања. Обични пунтер од њиховог језика не зна ништа више до неколико узвика, за осигуравање и опомену, док те пловке као и све друге животиње, имају нарочите узвике и израве за задовољство, бол, за глад, љубав, страх, љубомору и т. д. Иску-