Učitelj
ср
ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 495
|
после часова, гимнастисали. Учитељице јој невеште нису је ни волеле због лажног стида. А млађи учитељи увидевши јој неспретност — занемарише је а не скочише, да је бољим чим замене. Чак и ревизори нису разумевали значај гимнастике, те су о испитима тражили и били усхићавани дечјим парадама без трубе и добоша.
Требало је одавно унети у програм оно, што и мора да буде права, суштина гимнастике за децу у осн. школи... Требало је животом, обичајима, и оним, што је и сам народ створио за развиће тела — гимнастисати децу... Требало је тело развијати у оним моментима, кад и душа од милине пева,
а цео организам благује. — — — Требало је унети у осн. школе место сваке друге гимнастике — само дечје игре и потреба је брижљиво задовољена.) Чудновато је, да су учитељи на својим скуповима и у своме органу и расправама, претресајући многа школска питања, заборављали дечје игре. Они се њих нису сетили чак ни онда кад им је поверена редакција новога, програма, те их у њ нису унели. а и као чланови Просв. Савета у таким тренутцима нехтедоше их истаћи, ма да су тамо седелим гг, Б, и С. писци првога уџбеника. Да се није ко са стране сетио, те на надлежном месту игре препоручио ми би на њих, по свој прилици, још чекали.2)
Мој прекор удруженим учитељима, поред неких против-разлога, мислим да има места овде. Но могу рећи правде ради, да су поједини учитељи у својим школама вазда, ма и посредно, гајили дечје игре. Њиово пак ћутање у овоме питању, чини ми се, да су први прекинули г. Јов. Макси– мовић учитељ и г. Сретен Аџић предавач, који су у овоме листу лани писали о вредности дечјих игара.
Први је у једној свесци „Учитеља“ огласио дечје игре као „један најважнији захтев у васпитању.“ Мило ће ми бити, ако добијем од читалаца слободу, да могу узети од њега неколико навода, да њима потврдим значај дечјих игара. Он вели: дечије су игре нужан услов за срећан жи– вот човечији.< Мало даље: удечије игре изазивају млађане дечије нагонеи стављају их васпитачима на расположење“ и „подржавати дечије игре, значи чувати вечиту наклоност добру.“3) — Али што су дечје игре нарочито заинтересовале васпитачке кругове и што су тако богато заступљене у новом програму, рекао би да је заслуга најбољег њиовог пропагандиста г. Срет. Аџића, који је у лањској априлској свесци „Учитеља«“ почео штампати своју збирку ових игара. Он то још продужава на велику корист наше школе. А о играма је рекао ово: „учитељи ће се чудити, што су до. сад једну тако снажну чињеницу, тако огромну силу остављали у васпитању
1) Уз телесну гимнастику и игре придружиће се и ручни рад, који је за те циљеве — врло сјајан проналазак,
#) Чини ми се да их је у Просв, Савету предложио др. Милан Јовановић Батут проф Велике школе. ,
8) Види „Учитељас за Фебруар 1891 г,