Učitelj

РУЧНИ РАД У ОосновНОЈ школи 143

рада, школа. треба, пре свега, да има свој прави задатак т. ј. задатак васпитања, а не циљеви утилитарне, који се траже нпр. од занатске наставе.

Жеља, да се занат изучи у опште васпитној школи, довела је до жалоспих резултата, а све због несличности занатске наставе са општим циљевима школе. За изучење једнога заната потребне су пре свега знатне Физичке силе и специјалне навике. У деце није било ни слоге ни стрпљења за спрему из више или мање тешких предмета, а, убијао им је вољу за рад и читав низ претходних вежбања, која су изгледала као непотребна. Кад још додамо да је 'руковођење учитељево било грубо и неумешно, да није било израђене добре системе у настави занатској што је тешко било и захтевати; да је школа дошла у зависност од трга, од случајне потражње израђених ствари чији избор тим самим уништава и најмању могућност систематизовања ручнога рада; онда ће нам бити јасно и разумљиво што се ручни рад јавио као протест против тога ненормалног правца основне школе а с циљевима ивтим као иу осталих наставних предмета. Код наставе у ручном раду увек се на прво место ставља дечји интерес, према томе, радови које деца израђују прелаве у њихову својину. Предмети за домаћу и школску употребу служе као задаци које ученици израђују с великом вољом и бригом, а да ли ће они служити за, личну корист или као дар оцу, матери. брату, сестри или другима, то је свеједно. Све радове ваља распоредити у строго систематском реду по ступњу тешкоће и то како у погледу грађе инструмената тако и у погледу сложености самога предмета. Примеран ред и доследност у расправљању задатака важни су с тога да би ученици све са свим самостално радили. Тај услов битно је потребан да би се у ученика развила, самосталност карактера, воља и љубав к раду. При предавању ручнога, рада, учитељ треба да буде само старији друг, п саветник, кад то затреба. За то, данас, ручни рад може предавати само педагошки образован човек а пикако мајстор. Предавање треба да је поступно; треба почети од најлакших предмета, па прелазити све редом к тежим. Осим тога све предмете треба израђивати по угледним моделима и цртежима; а при изради не тражити никад брзину, колико тачност, размеру, правилност и изврсност облика, сразмерност делова и т.од. Крајњи пак циљ наставе у ручном раду не састоји се у том. да ученик изучи овај или онај занат, него само да се припреми за њ, ако мисли, одати му се доцније са свим. Ручни рад, дакле, не треба никад мешати са занатом.