Učitelj

ДРЖАВА И УЧИТЕЉИ 49

јали су по 15, 20, 30 па и 70 тазијера! Разумео је министар просвешченија своју д жност, па следствено, разумео је и учитељ !

~

У овом времену, до 1871 године, друкчије било је у другим земљама мало даље од нас, на западу. Тамо је министар просвете држао: да земља, која има што боље уређених основних школа, са што јачом снагом учитељском у њима, да. та, земља има будућности. Тамошњи преставници просвете нису држали да је све оно болесно, штуро, непотребно што су захтевали чувени научници, ФИилОсОФИ и педагози. Нису држали да ће се у основну школу унети кака јерес, како страшило за државу и њена уређења, ако се каже: да се у основним школама ради са децом онако и онолико, колико то дозвољава најка о развићу духа, хигијена, педагогика, као и да се у школу уноси онај материјал, она. грађа, која је деци, као будућим грађанима потребна у животу и за живот.

Овај странски напредак за основну школу и учитеља дошао је онога часа и у нашу државу. Поставио се на сто министров п осталих његових доглавника на просветном пољу. Али и ако је тако брзо дошао напредак у нашу земљу, поставио се на столове наших преставника, ипак напретке те нису могли брзо да свате преставници просвете. Не за то што је тешко схватити и разумети, но за то што наши просветни преставници нису имали кад, да се и са таким стварима занимају код пречих: да за годину истерају на деловодном протоколу што већи број нумера, да што згодније и елегантније приме посетиоце и да по том тешком послу отиду на ручак и одморе се цело по подне. За њих су захтеви: Коменскога, Песталоција, Лока и осталих педагога били неважећи. Искуство стечено у основним школама других држава није могло и њи да послужи. За, све то није било време и у нашој земљи. Морало се чекати на то време, над ће се моћи радити са напретком, и кад ће се водити брига о напретку.

Ова је Фаза нашег школовања прошла. Њу је обележила историја педагогике у Срба. Она има и својих заслуга, али има. и својих тешких мана. Ми смо о овој Фази морали, ма и оволико да кажемо. Оно је нужно за рад везе, за рад бољег познавања данашњег стања у нашим основним школама.

И данашњи закон наш о основним школама од 18592 године признаје, да поред сталних учитеља могу да се постављају и привремени. За сталне учитеље постављају се они, који су по закону положили учитељски испит у Учитељској