Učitelj

НЕШТО ИЗ ШКОЛСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ 829 пут новчаном казном од 4; трећи пут новчаном казном од 8; четврти пут од 10 динара, а даље унапредак удвајајући ову последњу казну на корист школске касе исте школе.

За ђачке неоправдане изостанке казниће се њихови родитељи или стараоци: први пут опоменом, други пут новчаном казном од !—4 динара; трећи пут од 5—8 динара; четврти пут од 9—10 динара, и даље се ова последња казна удваја на корист школске касе исте школе.

(Овако по изменама и допунама закона о основним школама од. 20. априла 1885. године. — Види «Просветни Зборник», страна. 597.).

Ова. одредба вреди и за продужне школе, и по томе дужпост и одговорност старалаца и родитеља, простире се и на мајсторе и старешине радионица.»

Као што се види, овај члан закона сам по себи није тако нејасан, па се ипак од стране школских одбора, врло разнолико тумачи и примењује. У томе греше многи наставници основних школа, школски одбори и општински судови (председник и кметови). Први највише греше у испуњавању потребних законских формалности, које и ако су формалности, ппак је потребно да, се најпре све испуне, па да се даље ради, јер у противном случају не вреди цео даљи рад. — Други греше у изрицању казни над ученичким родитељима, јер се не држе законске поступности и последњу казну пењу до басновсловне цифре, и ако је по закону пајвећа казна 18—90 дин., на коју се ученички родитељ може осудити, ако неуредно шаље ученика у школу; речи: «(и даље се ова последња — четврта — казна, удваја» значи да. се ученички родитељ пети пут може осудити на удвојену четврту казну, а то је на 18—20 дин. Том кавном 18—90 дин, а то је удвојеном четвртом, казне се ученички родитељи и пети, шести, седми и Т. А. нут, а никако се пе сме удвајати свака последња казна, као што многи погрешно раде. — Трећи опет не извршују на време извршене казне, па их је после много теже, а неки пут и немогућно, извршити. Таким начином не постиже се одређен циљ кажњавањем ученичких родитеља. Осим тога тиме се ствара забуна међу кажњеним ученичким родитељима и отежава им се плаћање нагомиланих казни, јер их нису поступно. плаћали оним редом којим су и кажњавани. Многи од кажњених родитеља не би ни допустили да заслуже трећу, четврту по т. д. казну, да им је прва и друга казна одмах наплаћена, чим је изречена. Поред тога, тиме се изиграва закон, јер све казне, које се изричу после неизвршене казне, не вреде, нарочито ако нису најпре старе казне саошштене дотичном ученич-