Učitelj

840 ЗА ШИРЕЊЕ ЗНАЊА И ПИСМЕНОСТИ У НАРОДУ

сија 2 она није досада ништа радила. Сам онај, који је првбдложио да се Читалишта оснују, вели: шта ће Читамишта помоћи кад се нема шта читати, него да се најпре ове преправе, па онда тек да се за оно састара.“

Ова примедба, вели Матић, није без основа, али опет треба настати, да се читалишта одмах установе, јер не стоји то, да се нема шта читати. (О томе се још пре нас старао наш Доситеј, Магарашевић Стојковић, Соларић, Мушицки, Видаковић, Стејић, прота дубровачки Николајевић и многи _ други наши књижевници, који су писали просте ствари, за народ удешене. Народу треба отворити вољу за читањем, па, кад он буде више марио за књигом, кад буде књиге тражио, онда ће, за тим, следовати и то, да ће се књиге чешће јављати.

О томе, пак, како и где да се читаонице заведу, Матић овако мисли: Читаоницу треба да има свако село; а ако то не може бити, онда где год у Србији има школа, ту нека буде и читаоница, „где је школа ту може и читалиште бити,“ вели Матић, јер то су и тако установе једне врсте: школа је за учење читања као и читаоница. Једна другој неће сметати. У оној истој соби, где се деца уче, ту, ако. не сваки дан, оно у недељне и празничне дане, нека се скупљају родитељи, сродници и околни сељаци, па нека читају они који читати знају, а онима, који не знају читати, нека чита други ко; нека им чита учитељ, свештеник или који старији ђак. да чување књига нека се у школи начини какав удолап“ са затвором. Учитељ треба да буде чувар књига и ствари, кмет — председник, а свештеник потпредседник читаонице.

Тако, вели Матић, нека буде за школе које су већ подигнуте, а при подизању нових школа, треба имати на уму да је у школи и читаоница, па за њу начинити нарочиту собу. Још боље би било подићи нарочиту зграду за читаоницу. Где, пак, не би могла читаоница бити у школи, тамо нека читаоница буде у општинској кући, где грађани, кад сврше посао у судници, могу читати у читаоници.

О томе шта читаонице треба да имају за читање, Матић оваки мисли:

Да читаонице примају све новине које у Србији излазе, а неке и од оних српских новина које излазе на страни.

Да се читаонице претплаћују на све књиге које буду излазиле и које су корисне за народ. -

Што се тиче књига, које су већ изашле, Матић вели, да „Друштво Срб. Словесности«“ треба, да одреди једну комисију, која ће из српске књи· жевности одабрати књиге за народ и списак таквих књига да се пошаље свакој читаоници, те да се по њима књиге набављају.

Трошак за читаоницу треба ошштин. суд да разреже на све грађане и да га купи као и прирез за школе. То ће, вели Матић, изнети тек коју пару више, а народ неће одрећи такву маленкост у корист своју.

Да би пак народ имао шта читати одмах у почетку, кад се читаонице заведу и докле сам не набави више књига, Матић предлаже : да „ Дру-