Učitelj

868 ГЛАСНИК

мој природи — усљед слабости — принуђена су да траже ослонца, у људима. Она симпатиту у радости и тузи, а антипатишу, где и човек антипатише. У деце је више срца, а мање интелекта. Овде, у овом егоизму, као да влада само крута сила ума, на штету срца. Ја знам узрок овој појави, Узрок је у самим родитељима, јер и они стоје у погледу симпа-

тије врло ниско. Ово износим као пример рђавог васпитања, који већ урађа, отровним плодом.

Т. На моје питање: ушто млоги нису дошли у цркву на Духове, један ће рећи, а и остали тако једногласно одговорише: нисмо смели да, дођемо због тога, што пуцају прангије пред црквом. Ово су била. деца из првог разреда. — Ето колико су деца развијена! На њих не треба товарити више него што поднети могу, јер су она за то и сувише слаба.

8. В. написао на школском зиду ово: „госпе иду У нума е (једно непристојно место). Чим дођох у школу, деца ми то казаше, но Михаило то порече. Нато им казах, да не ваља шарати зидове и наредих, да Михаило сам иструже дувар. На томе би се, с моје стране, свршило. Но наставница првог разреда жен. школе дође у моју школу и каза ми, да је то исто чула им од својих ученица. За тим ми рече, да је једна њена ученица видела, кад је В. писао. Она ме замоли, да јој дам. да види ко од њих двоје лаже. Ја продужих рад у својој школи. На крају часа наставница ме позва у своју школу, а уз пут ми каза, да је В. најпре порицао : да он не уме онако лепо да пише, као што је на зиду, а да је био поред зида, где га је иста ученица видела, што су га јурили неки из трећег разреда, но после је призпао. Ја ту јако прекорех В. што је погрешио те написао. На то ми он каза да га је подговорио М и дао му плајваз да то напише И с. М. га суочисмо, но и ту изађе лажов. М. рече, да онда, када је В. писао, није није био ни дошао у школу. И ту В. попусти и рече да га је подговорио неки из старијег разреда.

В. је ђак првог разреда, није знао за праву садржину написатог, само је знао толико, да је то нешто „особито“, а ружно. Да му не бих откривао садржину тога, што он не треба да зна и да бих још више бацио у заборав то, ја сам прешао преко тога сасвим обично, а истакао му, да, не треба шарати зидове. На то ме је нагонио принцип: што ми више деци забрањујемо, то деца све радије, тајно, чине, јер свака истина није за децу. Наставница пак женске школе, испитивањем по овој ствари, више је заинтересовала децу и деца су после, без сумње, распитивала за значење те речи. Даље, плашењем, претњом, она га је нагонила да слаже, једном, дваред, триред и т. д. Овде је створено земљиште за лаж. Не треба га, стварати, па ће лажи бити мање.

Крета Јонић учитељ

Место забране. — Куда се брани, тамо се баш највише нагиње. „Притиснуто јаче све на више скаче“. — Мој претходник бранио је ђацима, да се играју