Učitelj

816 мисло _ _ __-______-___-- >= 20888. 2 А И

чворова... Духовити покушаји, што су чињени, доказали су, да је, за најбржу мисао коју ми можемо да замивлимо, потребно најмање један осми или један десети 480 секунде, и да тај проотор времена расте и опада у истом односу, у ком односу утичу расејаност, непажња, умор, трома или повређена духовна. делатност. Из овога се изводи нужни закључак да као што вели професор Херцен у једној својој расправи у «Космосу» из године 1890 — да св психичка радња, радња мишљења, јавља у субстрату који је сложен, простран и који може отпора да даје; и да према томе рад или акт мишљења, није ништа друго, него једна, парочита, Форма покретања, која, је — као год и свака појава што се у телу дешава — везана за стварање извесне количине топлоте. И заиста, Физиолошки окоперименат је доказао, да се нерв загрева т. ј. добива извесну количину топлоте, у оном моменту, када ступа у делатност. Исто је то доказао Ауховитим експериментима и професор Шиф: да долазак једног сензитивног или осећајног утиска У мозак производи извесну количину топлоте, и то тренутно! Овим је, дакле, доказано да психичка делатност није и не може друго шта да буде него покретање између ћелија у сивој кори можданој, које су изазвали спољни утисци. Јер, зна се, мишљење без чулне садржине не постоји. На крају крајева, цела, духовна делатност почива на осећању и реакцији или отпору онога који осећа, на спрам спољнега света, Не постоје, нема таких представа које не би биле везане за наше утиске, или, које неби наша чула осетили. И баш на вези тих представа, а помоћу интермедијарних влакана нервних, и почива битност духовне делатности.

„ Речи душа, дух, мисао, осећај, воља, живот не показују ничега битнога, не означавају никакве стварне предмете, већ оне само означују способности, овојствености, радње живе субстанције, показују резултате тих битности, које имају форму материјалнога опстанка. Велика погрешка Филозофских школа састоји се у томе, што су оне саме речи или поједине називе —- који у осталом имају само конвенционално значење — држали за истинске предмете, за ствари; а тим су у само изучавање овога предмета унели велику замршеност, А та се замршеност одржавала још и тим што се појам материје врло рђаво схватао. Који је то основ, помоћу кога би се могло тврДити, као што то спиритуалисте раде: да материја не може да мисли ' Нема ни једног разлога ни једнога основа, сем онога погрешнога појма о нашој другој природи, који је (појам) постао утицајем спиритуалистичкога образовања. Свакако је схватљи-