Učitelj

220 . ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ |

тромо, пузи она, тако рећи, у даљини од Сунца, одакле га види само као бледу звезду, а тешко да га и осећа. Али и ако сунчеви зраци не могу да продру ту огромну даљину да ту скитницу осветле и загреју, опет моћна маса сунчева намора га својом снагом, да се из тако велике даљине поврати. Полако следи она строгој заповести свога господара, да је овај после стотинама година опет у најближој својој близини види. Поступно бива њено кретање све живље, и Сунце јој бива све веће и светлије; брже и брже потече она својим путем који сада поред планета води; помамном брзином најзад пројури поред Земље и џидне се као бесна око Сунца тако близу, да изгледа, е се је очешала о сунчеву површину.

О ужасним револуцијама, које се на тако једној комети морају десити за време њеног путовања; ми не можемо ништа ни мислити, нити их чиме поредити. У леденим регионима, из којих долази, морала се сва ма: терија из које је састављена, претворити у чврсту масу, која ће се опет поред Сунца растопити и у пару претворити. Док је комета од 1680 год. у највећој даљини од Сунца, за 17000 милиуна миља имала само један седамстотина хиљадити део топлоте коју наша Земља од Сунца добија, биће она за 44 векова доцније толикој топлоти изложена, коју би наша земља имала онда кад би је 26.000 ових наших сунаца из ове (сунчеве) даљине осветлило. Топлота, што је комета добија у једном је ОЛИ У 18000 милиуна пута већа но у другом.

Врло мало времена пробави она у усијаној близини сунчевој. Истом брзином, иде она даље од Сунца; пролази лакшим корацима поред планетног система и повлачи се полако у ледену помрчину свецке просторије бестрага далеко и иза најудаљеније планете.

; Према. томе, то је само један изванредно мали део њенога пута, што га ми са Земље помоћу и најбољег телескопа видети можемо. А чим пређе преко јупитеровог пута, не може се више ни проматрати. С тога у највише случајева, чим се која комета удаљује, пошто јој тако дуг пут, можемо јој комотно после прве појаве и последње збогом, рећи. Врло је могуће, да се неке од њих никад више и не враћају, него прилазе другим сунцима и сунчаним системима. Само их имаде, један сразмерпо мален број, тако зване периодичне комете са малим путовима, које се већ сматрају и познате су као становници нашег сунчевог система. За њих се зпа чак кад ће и где ће се јавити. У много случајева оне долазе изненада и редак је изузетан, да се нађе, е је нека комета из пређашње појаве позната.

Изглед комете није сталан, Она за кратко време, док је видимо, претрпи доста велике промене. Не само реп, но и језгро и глава мењају се. Често је та промена тако брза, да је довољно само неколико дана, па да је не можемо ни познати више. Перподичне комете имају скоро при сваКом свом повратку друкчји изглед, Па по чему се онда позна једна комета, кад се по други пут врати» Не по изгледу, јер се по томе не може по-