Učitelj

ЈЕДНО ПСТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 991

знати комета, да ли се још кад год јављала, него по величини и положају пута јој.

Што се тиче величине комета, ако им и реп узмемо у рачун, морају се сматрати као највећа небесна тела; не само у сунчевом систему него у опште највећа тела, која смо икада познавали — често много пута веће и од самога Сунца, Док је само Сунце тако велико, да га себи ни представити не можемо: од његове средишне тачке, до површине далеко је колико 2 пут скоро; од земље до месеца. Реп кометин често заузима простор већи но што је наша Земља удаљена од Сунца — 20 милиуна, миља. Комета из године 1843. највећа у овоме столећу, имала, је реп од 30—40 милиуна миља дужине. Дебљина репа. на најширем крају такође износи више милиуна миља. Глава оне комете од године 1811. имала је у пречнику 200,000 миља, или четири пута простор између Земље и Месеца; тако, да јој је глава била већа и од самога Сунца. Њен обим је превазилазио јупитеров 1100 пута, а од Земље је био већи милиун и по пута, не рачунећи ту и њен реп, чија дужина износи половину даљине Земље од Сунца. |

Ова комета од 1811. год. сврши свој пут за 3.000 наших година, Последњи пут је морала сијати за време тројанског рата. а првом приликом, кад се још појави, засијаће без сумње на развалама каквог још нерођеног царства, и цивилизације. А то ће бити године 4980.

Реп се у њих ствара обично кад се приближе Сунцу. Он расте све више, што је мање одстојање између ње и Сунца, и опада кад се ова од њега удаљава. Отуда се дешава, да се он са изванредном брзином развије 40 врло огромне дужине.

Комете немају масу, која би одговарала овој неизмерној величини. Њихова је густина на против врло незнатна. Чисто изгледа, да не би смо претерали, кад кажемо, да је комета „једно видљиво ништа“, или, кад би смо тврдили, да би се и највећа комета могла спутати у љуску од јајета, Према томе, нема сумње да се комете, онако скупа узев, састоје из такве материје, са тако незнатном густином, да је ова много хиљада, пута, мања и од густине ваздуха. Често се види како једна комета, прелази преко какве звездб, па ова баш ништа не губи од своје светлости. Па ипак не можемо у овом случају рећи, да, је између нас и звезде какво танко Фина, чоја, него је маса. много хиљада миља дебљине. Неколико бСтотина стопа дебели облаци заклоне нам, не само звезде, но и Сунце, а најлакша магла у ваздуху пре би заклонила, једну звезду, но што би то маса кометина од 100.000 миља могла да учини. Код комете је од прилике, као и код дима који покуља из ауле какве локомотиве па се у дугачак облак развуче; само разуме се у много већем размеру. И онај дим заузима велики простор, али колицна му је тежина ; како би мали простор заузео. кад би смо Могди оне ситне угљене делиће, његове саставне дедове, у једно парче угљена, збити. —

УЧИТЕЉ ги