Učitelj

360 БОЉА нем к

ту своју невољу, те су врло осетљива, па или буду јогунаста, ако смо строжији, или лажу, Томе је узрок понос, за који она не знају, ал ког ипак имају.

Сваки учитељ, ако зна, да му је које ђаче сиромашно и да нема за шта да купи потребне ствари, треба да се побрине да општина набави потребе сиротној деци, а он опет да гледа да то даје више као награду, него као милост.

Осим свега тога, употребљавају се и казне.

Има у женским школама, скоро у сваком разреду, по неколико лених и заборавних ученица, које редовно „забораве“ рад. С њима се не може остати после школских часова (ма да то не би по неки пут било згорег). Њихове радове треба држати у школи или ако је то немогуће (родитељи желе да им дете рад носи кућиј, повратити их више пута кући ит, д. и ако већ ништа не помаже, имати „редовну“ казну. Тако може да буде као неко правило ко не донесе рад —- стоји.

У сваком случају најбоље ће се успети тек кад учитељ сваког ученика добро познаје, те зна шта ће на кога утицати.

Анђелија Спајићева,

Одговор на 8. питање,

Сем наставних срестава за рачунање, која су поменута у 3 свесци може сваки учитељ сам спремити и ова:

Метар. — Узети комад летве за 1 метар и очистити је (може с6 замолити какав столар или сам учитељ да то учини) и по том на томе обезежити десиметре, сантиметре и милиметре. Одвојено треба начинити дрвца У дужини десиметра и неколико у дужини сантиметра.

Декаметар. — Треба узети дебљи канаџ или узицу и на томе на оваком метру завезати чвор тако да се свих 10 метара могу видети и избројати. Чворове добро је и бојом обојити, а може и да се не везују чворови, него да се обележи бојом докле је сваки метар. — Исто тако могао би се направити и Ектометар; али се може поменутим Декаметром, приликом излета у поље, одмерити и Ектометар и Километар.

Дрвца за десетне разломке. — За ово може се спремити дужи штап као и за метар и њега поделити на 10, и 100 делова, а засебно начинити исте делове од мањих дрваца, од |, 2 и више десетих и стотих делова.

Дрвца за просте разломке. — За ово могу со начинити дрвца разне дужине подељена на половине, трећине и т. д. а одвојено делови истих целина — две половине три трећине и т. д. Делови на целинама могу се и бојом обележити (н. пр. прва трећина црна, друга бела, трећа опет црна или у средини црна, а обе крајње белеј.