Učitelj

468 _ УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

ништа мање до подобност, да се осећа бол и задовољство или, што исто значи, неугодно и угодно. Као што се осећање јавља за једно. са преставама, тако се исто јавља и са нашим вољним радњама. Сваку слободну и самосвојну радњу наших снага прати ма каква врста задовољства, напротив осећамо бол, кад наша енага мора да претрпи какво насиље или је задржана у својој радњи. __ Душа наша не само да прима спољашне утиске (осећаји и преставе) и да их прерађује (осећања) но она и одговара на њих. Тако се стварају акти воље, вољне радње, као што су нагон, намера, одлука, пажња. Покрети код аката воље не постоју од спо. љашвих утисака но из унутрашњих побуда — мотива. И као што ву пређашњи елементи у тесној вези међусобној тако су и у тесној вези с вољом. У свим својим радњама ми тежимо, да одржимо стање које нам справља задовољство а да отклонимо од себе све болове и неугодности. У том се већ види тесна веза између осећања и аката воље, а како она нису могућа без осећаја и престава, то и између ових елемената психологиских и воље.

Осећај и престава, осећање, воља, — то су дакле елементи психологиски, (Све ваше душевне радње или сва наша душевна стања састоје се из тих саставних делова. Али ови елементи не толазе никад сами за се, но су само у науци одељени, да би се као што рекосмо, могли лакше средити и испитати.

Ну наука се није задовољила само с тим, што је изнашла елементе, из којих се састоје сва наша душевна стања. Она је поставила и питање: који је од ових елемената првобитан, на који би се све остали дали свести 2

И новија је психологија одговарала веома разнолико на ово питање. Нема ни једног елемента у пеихологији, који није био сматран као првобитни, од кога нису извођени остали. Али су сви покушаји, да се та гледишта изнесу као оправдана, остали до данас безуспешни. То су само биле и остале хипотезе (претпоставке) које нису могле прибавити снагу доказаних Факата.

Ми се нећемо упуштати у хипотезе, нити ћемо покушавати _ да код тих елемената исихологиских изведемо какву субординацију (подређеност). Они су за нас координовани (приређеви) јелно другом,