Učitelj
увод У пбихологију 469
саставни делови сваког стања душевног, које се у ствари не да делити, но се та подела постиже само психологиском апстракцијом.
Пошто су, према томе, пеихологиски елементи равноправни, то нам је лако разделити психологију по њезиним елементима. Најобичвија је тројва подела психогије: пситологија сазнања (осећаји и преставе, њима сазнајемо спољашњи свет), псилологија осећања и пситолошија воље. На сваки начин не смемо никако сметати с ума, да никаква стварна подела не одговара овој подели научној. која одељује и посепце испитује сваки елеменат.
При крају поделе психологије упозорићемо само још на разволикост у употреби појмова 4/% и душа, као и на претпоставке о узајамном односу између духа и тела. Појам дух употреб љава се у два смисла, прво, за она унутрашња искуства за која се узима да су независна од делања чула, за тим, да означи и така бића, која су сасвим ослобођена од тела. Дут је дакле, субјекат унутрашњег искуства, али је апстрахован од односа тога суб јекта ка објекту тј. телесном бићу. Душа је исто тако субјекат унутрашњег искуства, али заједно са својим условима тј. заједно са својом везаношћу за телесно биће; дух је то исто биће, кад се не обазиремо на ту везаност. Према томе можемо говорити само тада о духу и о духовним појавама, кад не обраћамо пажњу на оне моменте унутрашњег искуства, који нам указују на зависност њихову од телесних појава. Овим на сваки начин да остаје нерешено, дали духу она независност од чулности одиста припада или не, јер можемо на једну или на више страна једне појаве не обраћати пажњу а да тим не поричемо, да су те стране присутне — вели Бунт.
У последње доба се веома јако шири по Америци пи по Јевропи сапритизањт. Он узима, да заиста постоје бића, независна од тела, дусови, који утичу на све наше догађаје и доживљаје. Са научног гледишта спиритизам се сматра као празноверица.
( узајамном пак односу између духа и тела постоје четири претпоставке. Дуализам узима, да дух и тело делују као два различита бића, а узајамни однос између једнога и другога састоји се у томе, што радње једнога упоредо теку « радњама