Učitelj

410 увод У ИСИХОЛОГИЈУ

другога. Он замишља тај однос као два сахата, који имају разли. чите делове али ипак раде упоредо и показују увек једно и исто време. Материјализам тврди, да само тело постоји а дух ла је засебан облик или продукат тела. Противно томе тежи спритуалигат да докаже, да само дух постоји а тело да је његов облик и продукат. Монизан признаје разноликост душевних и телесних појава, тврди, да су сви покушаји, по којима би се једне на друге евеле, безуспешни, а пошто се њихов узајамни однос не да викако порећи, то узима, да су дух и тело две стране једног и истог бића. Они му се чине као један и исти садржај исказан у два разна језика, који нисмо кадри свести на њихов заједнички прајезик.

Преставници сувремене психологије држе се већином ове последње претпоставке. Код природњака пак доста је јака матери. јалистичка струја“) Опекулативнџи психолози су, по правилу, или дуалисте или сппритуалисте.

У!. Помоћне науке психологије.

Физика и физиологија. Да би сазнали разлику између душевних и телесних појава, потребно нам је, да се упознамо са зна. "чајним особинама телесних појава (закон ленивости, закон о одр_ жању снаге и материје). Томе нас учи Физика и с тога су резултати Физике потребни психологији. Осим тога пеихологиским појавама. претходе појаве Физичке и Физиологиске. Њихов узајамни однос нам се јасно истиче при сваком виђењу, сваком слушању ит. л. При експериментовању са психиским појавама експериментујемо у ствари са појава Физичким и Физиологиским с којима су оне у вези. Како би све то могли испитивати и сазнавати, кад нам не би били познати закони Физички и Физпологиски 9 ( помоћу Физиологије смо и сазнали, да оном, што назвасмо простим тј. осећају, претходе

»у У нас је, нарочито од Светозара Марковића, који је у свом делу „Реализам у науци и у животу“ изложио науку материјаливтичку, такођер се почела ширити струја материјалистичка. Главна погрешка је материјализма, што претпоставкама даје снагу доказаних Факата. Врло добро вели Ф. Лате, писац „Историје материјаливма“: „Материјализам нам је добро дошао против метафизике, која се усуђује да продре у суштину ствари и из појмова да вадобије, што се само искуством стече, али чим хоће да постане ехватање света (Филовофеки иринцип) недовољан је, јер не тумачи посдедње загонетке природе“. -