Učitelj

новости 584

=== И

Ни правде ни милости. — У прошлој свесци рекосмо како смо чули да је отпуштено неколико сталних учитеља. Сад се та вест потврђује још више и још црње. А што је још горе и опасније — ова отпуштања под-

ведена су под законску Форму: за неке је питан и Просветни Савет, за друге се вели да „нису отишли на дужност“ својевољно су је наступили, па су зато и разрешени. А кад се изврши отпуштање с оваким разлозима, овда је на први поглед овде позтупњено тачно по занону; али кад се ти разлози тачније разгледају, кад им се погледа у суштину, онда се види да овде није било ни правде ни милости. Кад нема милости, не можемо је на силу тражити, јер се милост од миле воље дели ; али кад правде нема, кад нам се она не дели, онда смо у праву да протествујемо, да се жалимо и Богу и људима! А овле правде није бидо. Ево примера који јасно то потврђују.

Отпуштен је Љуб. Марковић учитељ из Ваљева, који као сталан учитељ има више од 10 год. службе и за све то време био је одличан учитељ. Отпуштен је „што није отишао на дужност“ а у етвари било је ово: Љуб. је премештен 12. октобра пр. год. Он је болестан, поднео о томе уверења од 2 лекара и на основу истих тражио је осуство за 3 месеца. Г. министар му је одобрио осуство за 1 месец. Кад је истекло то осуство, Љуб. је молио да му се исто продужи. На то му није ништа одгов): рено: ни да му се одобрава, ни да се не одобрава, него место тога 12. јануара о. г. долази акт којим се Љ. отпушта из службе и — чујте: тражи му се да врати држави сву пљату, коју је примио ед 12 септембра до саопштења отауста! Пређе одличног, сада болесвог учитеља отпустити зато, што, онако слаб није, могао по зими и мећави отићи на дужност из Ваљева чак у Облачину, тошл. окр.; у сред зиме оставити га с породицом ва улици — има ли ту правде преми њему, има ли милости према породици његовој!

То је један пример од пређашњих, а после избора 20. Фебр. има их много више, 1—8 њих отпуштени су само зато, што су били председници бирачког одбора. Државни одбор одредио их је за председнике бирачких одбора, они су отишли да ту дужност изврше, а министар просвете узео је то као напуштене дужности и огласио им места за упражњека, То су махом одлични учитељи, међу њима има учатаља, који ву 10, 15 и више год. били че вамо одлични радници него увек су били вредни и савесни у дужности својој ; а сад — сад су пренебрели и „напустили“ дужност своју ! Један закон и једна државна власт наређује им да иду на једну дужност, друга власт их зато отпушта. Има и других чиновника који су тако исто ишли као пред