Učitelj
628 ВИТОРИНО ФЕЉТРСКИ шило и мучило као погрешка, ако би је у том учинио; јер. од неудесног или лажног избора у занимању често зависи срећа или несрећа целог живота, то се он и највише чувао, да _у томе не учини погрешку. Његово је мишљење у том сагласно с правилом новог италијанског педагога Минца (свештеника у Верони), који односно тога вели: „Најглавнији се део при васпитању деце састоји у слободном и сигурном тпрепоробђењу рода. " будућег занимања у животу. И ја се о том највише старам, да уведем младеж у танав положај, који би им могао служити као пробни намен њиних способности, и довео их са удознају своје дремајуће способности и наклоноста. Ја никако не могу да разумем оно чудновато мишљење о превасхоству једног друштвеног положаја, сталежа, рада и занимања над другим. На против баш, на та одличаја, као на узроке који сметају радљивости пи на она. пресићења у животу код виших сталежа и слојева друштвених, јако мрзим. Јер онај који се не труди соп атоге, обично рђаво и. нерадо врши и оно што мора;а ти резултати свег тог његовог труда, по речима једног грчког песника: не радују ни људе, ни богове. Најариличније је занимање за човека оно, у ком он најбоље познаје себе, своје способности, склоности и своју вољу.
Ја особито поштујем ону стару изреку: 51 поп ез уосаћих, Расје уосаћша (ако. немаш ни зашто позива, ти га изазови); „јер она
тврди ону истину, да је васпитање дужно да упути човека на својствени му и одређени пут у животу и да је доцније врло тешко помоћи ономе, који погреши у избору тога пута. Виторино је потпуно уверен био, да деца тупа и неспособна за учење, чине само врло ретка изузећа, да се са умешним поступањем с њима, свако тако дете може научити ма чему било корисном, пошто свака обрађена земља доноси порода, па и ако се понегда у чистој пшеници нађе које зрно кукоља, то није ништа. И зато он никлд пре времена није називао неспособнима оне, који ма у ком предмету слабо напредују. Система је његога васпитања била веран одзив његове личности; јер сва његова друштвена и строга настава потврђивала се његовим сопственим примером, тако, да се слободно може рећи, да није он васпитавао, но његово присуство, његова личност. Настава је његова била проста, без икаквих извештачених ефе-