Učitelj

ВИТОРИНО ФељтРСКИ 621

васпитаника строго је пазио и дне су га јако дирале, пошто их је држао као предзнаке рђавих душевних наклоности, и то је исправљао говорећи обично: „свега би тога било у друштву много мање, кад би педагози у исто време, кад се најбрижљивије старају о умном развићу својих питомаца, обраћали пажњу и на њино понашање, на њин ход, смеј, и т. д. са једнаким стрпљењем и вољом, са најмањим, као и са најодраслијим васпитаницима, као метински педагог и пријатељ младежи.

За почетно учење читања служио се лаким начином, а на име: свако је писме написао на засебној хартици, па је онда тражио да ученици од тих писмена склапају слогове, речи и целе реченице. У осталом, још. се пре њега Квинтилијан служио тим начином, који нам напомиње оне доцније машине за читање које су сада већ изишле из упстребе. У том блучају, као и "у свима другим приликама, он се старао да учење учини што пријатније за своје ученике и да их побуди и изазове, да радо и са задовољством врше своје дужности. А колико се та метода разликовала од методе васпитања тога времена, може се видети из ових речи Михаила де ла Понтана, који тадање школе вазива, казаматима за младеж:

„Кад би родитељи или државне власти — прича Понтане —- ненадно походили школе, за време учења, они би ту застали и видели гневне и накомрштене Физиономије наставника, који не умеју да обуздају своје страсти, и чули би врисак и вапај кажњених. Као да су само једине мере строгости способне и кадре да побуде и изазову код плашљиве деце вољу за учење! Зар морају наставници бити наоружани бичевима, зар ту нема јотп каквих других средстава и начинаг — О како је лажно и нечовечно то разумевање, и ми то још подносимо и трпимо !2

Виторино је дакле радио сасвим друкчије, Он је најпре проучио индивидуалност и карактер сваког свог ученика – од најранијих година његових, па се према томе управљао не само при распореду награда и казна, него је гледао да свакога пјема његовим способностима упути при збору доцнијег рада и начина у животу и занимању. Тако је изучавање карактера могуће било. само, при дружинском понашању и очинској љубави на спрам својих питомаца; а никако при строгим и ладним правилима једнообразне дисцинлине. И ништа га тако није пла-