Učitelj
ЗАБАВА И ПОУКА 678
Неко ми украде торбу, господине! Како да ти украде торбу! викнух је зачуђено, и поведох га међ ђаке питајући строгим гласом: ко узе Милојеву торбу 2
— Ја нисам, господине, ја нисам, господине, вичу са свију страна и показују своје торбе.
— Види ПР да није испод кревета, рекох му ја.
Он гледа, ал ту је нема.
— Да ли си ти Милоје донео торбу од куће, а га ја 2
— Јесам, господине.
— Па где је за Бога 2 Гди си је оставио 2
Ено, онде, господине. Показује кров плач.
Тражисмо на све стране, али, разуме се, ње нема. Момак све ово посматра из далека и ћути Сви ђаци ручају са особитим „апетитом“, а Милоје, као сироче неко, само сузи и гледа тужно на све стране. ти ми се да је доста осетио: шта значи кад изгубиш нешто што ти је потребно и што волиш. У овом случају он, у сред подне, торбу пуну хлеба и смока.
„Дадох знак момку Он сакри торбу под гуњ, оде око школе, и кад се указа на капију рекох.
Богати, где је Милојева торба из собе; Још ја и не заврших питање, а, Ме је узвикну:
— Ето, моје торбе, и притрча момку. Али овај га предуврете са:
— То сам ја нашао. Није твоје.
— Моја је молим те, чика Стојко !
— А ЈА! Нашао сам. Да је твоја. дао бих ти; али није!
— Где си нашао ту торбуг умешам се сад и ја у њихов говор,
— Одох да донесем дрва, господине, па спазим преко ливаде попову Мургу где вуче нешто Притрчим, кад тамо, а оно торба. Сигурно ће бити неког чобанина.
— Није, господине, моја, је торба, вели Милоје; а Стојко опет не. признаје никако, Све вели да није његова.
Овде поведох разговор од прилике као и у школи око ножа. Али почем момак нико не признаваше да је Милојева, торба, одох, оставив њих саме да се погоде. Момак је знао како ће се држати.
Не потраја дуго, а неко куцну на вратима.
— Улази, рекох !
Врата се отворише и у собу ступи Милоје, па, Војин а затим момак.
— Господине ја ћу да дам Војину нож па да ми да и чича Стојко моју торбу, рече Милоје.
— А што упадох му у реч. То није 1 његов нож па ће да те бије
отад.
— Пе је, господине, а неће отац да ме бије. Ја сам га нашао на ливади па сам заборавио да вам кажем, а сад сам се сетио.
— Па ти рече да га је твој отац нашао у шибуг