Učitelj

674 | ЗАБАВА И ПОУКА

Милоје ћути. Ћутимо сви. Најпосле рече једва чујно.

— Лагао сам!

Разуме се, овде сад поведосмо разговор о његовој погрешци, али укратко. И рекох, ако зна да је то заиста Војинов нож нек му да.

Он даде.

— Џа онда треба ли да дам и ја тобру господне. Ја сам је нашао, рече момак

— “Требало. би, ако хоћеш!

— Е, па кад ви велите да треба, ја ћу да дам.

Одоше еви троје. Милоје увати Војина за рукав и отскакуташе као јагањци..... ;

Бејах наставио прекинути ручак кад момак отвори врата и рече.

— Господине, да видите!

=— Шта!

— Милоја и Војина!

— Да сене чупају помислих, и приђем брзо прозору. Неки жмарци прођоше од пете до перчина — од милине! Милоје беше сео на траву. Пред њима беше прострта, торба а на њој хлеба, лука и сира један мали заструг. Војин, који беше ручао, сео до њега и дао му нож да се послужи. Милоје се живо разговара и рекао бих да је веома радосан. И Војин радостан! Боже мој! Шта ли су они мало час један другоме миелили; а гле сад!.... Ја бих најволео да овој белешци овде буде крај, али ми не даде Милоје. Ево шта учини .

После ручка одоше сва деца да се играју. Ја сам нешто за столом читао, кад Милоје уђе у собу, прође и даде ми једну пелу писаљку. Рече да је нашао и оде. Тек што он изађе, а уђе Ак. Петровић, учен. ТУ разреда. и упита да ли ми је Милоје дао што 5

— Дао ми једну писаљку, рекох.

— А од куд муг Шта рече 2

— Нашао је, вели.

— Није. Ја сам видео шта је урадио. Бејах на прозору с поља Он уђе у школу, па кад виде да нема, никог, бркну овамо, бркну онамо, и извади из нечије торбице писаљку. Не хтедох да викнем, да видим шта ће учинити.

Дакле Милоје хоће баш брзо да сео покаже да што нађе хоће да да ономе чије је. Али кад нема да нађе он — краде. Хоће да поправи досадашњу погрешку, па чини другу!....

— Немој ти то ником да кажеш, да видимо шта ће даље радити.

— Добро нећу, рече Аксентије, и оде.

После подне на часу узех писаљку и упитах: ко ми даде ово 2

5

— Ја, господине, викну Милоје радосно. Нашао сам је онде доле.

Ја упитах чија је и дадох. Бејах уверен да Милоје није учинио ову погрешку из зле намере, већ само што је хтео да се покаже да слуша