Učitelj

714 ПАМЋЕЊЕ

Тако, на пример, ако се наука о облицима, у почетку узима заједно са синтаксом, при понављању се могу раздвојити и обратно; ако су се рачунске радње објашњавале помоћу примера којима се ишло правилу, при'понављању од ученика се може тражити прво правила па онда докази. Ученик ће тада запазити нове одношаје међу деловима и много шта друго, што пређе није опажао. И ако ово није, строго говорећи, тачно понављање, које помаже да се ствар добро утуви, опет се на овај начин изазива већи интерес, који са своје стране ојачава. утисак од предмета.

5) Јачина утиска зависи, на послетку, и од дужине времена, које је посвећено упознавању са предметом. Прођемо ли брзо кроз какав музеј, мало ћемо шта запамтити од онога што смо тамо видели — утисци неће успети да ојачају. Због овога је баш и немогућно ослањати се на знања, стечена. само за иснит и ради испита; због овога је и потребно борити се противу навике брзога читања књига, „гутања“ њихова: такво читање оставља. мало трага у памети, а читалац се сем тога привикне површином охватању озбиљних чињеница.

6) Погодбе које олакшавају радњу памћења често су у субјекту који памти.

[| Ако смо уморени, тешко памтимо ма шта ново, заборављамо позната нам особна, имена, целе чињенице, пропуштамо писмена при писању и не можемо да нађемо згодан израз. Један енглески путник прича да му се једном случило два пута истога дана спустити се у дубоке рудне поткопе, па је при овом другом спуштању тако ослабио, да је са свим заборавио немачки језик, помоћу којега се објашњавао са пратиоцем. Кад св вратио и изашао на чист ваздух и прихватио се јелом и вином повратило се и све знање немачкога језика. Ако у вече наумимо штогод, али не добро, па ноћ проведемо мирно у спавању, дешава се често, да се у јутру врло добро сећамо свега, што у вече нисмо како треба доучили. Малокрвност тако исто слаби радњу памћења, као што се може запазити после тешких болести; такав писти утицај имају и потреси и удари у главу. Један је отац, не успевши уздржати уплашена коња, при паду ударио јако главу. Дошав к себи сећао се да се сусрео са својим другом на неколико километара даље од места, где је пао, али се није сећао ничега више, што је за тим било: кад се возио, како се старао уздржати коња, у каквом је положају оставио жену и дете који су се с њим возили — свега се тога он доцније није могао сетити. Обиље таквих примера опомиње нас, да пажљивије поступамо са децом, која се често не могу сетити онога, што се дебило. са њима пред каквом му драго