Učitelj

160 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

књиге, кад је довољно име Стојана, Новаковића, па да свак буде уверен

у БЕНЕВ пазе посла, коме је он творац. Уз то ова студија заслужује. пажњу кога родољуба, јер расправља п осветљује онај _мутни и судбоносни пбриод наше историје, у коме се јављају Турци, а 9 коме немамо јасних појмова, већ само тужне успомене, које нам осталоше у народним песмама. Како је дело писано популарним стилом и језиком, а уз тоје и јевтино, ми га најтоплије препоручујемо друговима. ла овакву књижевну драгоценост набаве и за себе п за своје школске Књижнице, и да дело понуде свакоме Србину и Српкињи,

Сифилис у Тимочкој Крајини. Начин како да се стане на пут ширењу те заразе. Написао др. Мил. Гођовац, Београд. Стр. 62. Цена 0:80 дин. Страшна болест сифилис или „френга“, која упропашћује нашу Тимочку Крајину, пренета је, како писац звели, пре 100 година к нама из Румуније, а отуд се и сада преноси, У источној се Србији, нарочито у округу тимочком тако нагло шири, да је према лечењу у осталим светским болницама, у којима број сиФилистичних болесника варпра од 10 до 2, болница у Књажевцу има 65%, сиФил. болесника, Држава наша троши по 40.000 динара год. на сузбијање ове заразе, али то је слаба корист, кад наш тамошњи сељак не уме да се чува додира са зараженим

лицима, а дизтета и издвајање здравих од додира са болбснима, јесу нај"знатнија предохрана од ове болести. На руку јој иду још и разне народне празноверице, и бојазан је да она не продре у здраве крајеве наше домовине. Историју сифилиса, његово развиће п садашње стање у зараженим крајевима, као и начине чувања од њега и сузбијање његово врло је брижљиво изнео у овој књижици др. Гођевац, који .ту заразу испитује као лекар на самоме њеном извору ево већ 7 година. С тога је за препоруку ова књижица свакоме писменоме, а нужно је да је набаве п књижнице осн. школа. Учитељ и поп могу саветима учинити много на лечењу и отклањању ове бољетице толико опасне по наш народни живаљ.

којој смо име горе забележили. Па шта би имали рећи у препоруку ове

Наставник. лист професорскога друштва, који учитељи добијају у по цене (6. дин. год.), донео је у петом броју вазда нових ствари, као што су чланци: о Гундулићу, о етру и електрецитету, о врањској Флори и т. д. Али највише заслужује нашу пажњу чланак От. М. ТриФуновића „Графичка уметност (цртање) као предмет општег образовања“, Ево главнијих мисли из тога чланка. Цртање је у нас занемарено. Мо: тод је старински, прецртавање с прегледа. Потребно је увести цртање у све и стручне и опште заводе као саставни део образовања. Оно је потребно за све струке, оно је „универзални језик, сликање знања и идеја.“ Оно развија све васпитне правце, у нас за сад само вежба руку Главни му је метод гледање и прецртавање с природе у свима правцима, остали су начини погрешни.,.. Писац је поткрепио своје мисли раз- _