Učitelj
284 МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДЕЕ
утврде и, неминовно, још и умложе. И нехотице учитељ се, са сваком годином све више уживљује у своје погрешке, те на послетку, тај процес учини, да он, после неколико година и оно одиста сматра као правилно и добро, што му је у првим годинама изгледало сумњиво или чак и погрешно. Место да сеча Учитељске Школе изнета спрема допуњује, повравља, и усавршава, она се још умањава ж слаби те тако учитељ приметно корача, назад и приближује се својим колегама, који нису стручно отро мани за учитељски посао. ;
Али има још једна црта, коју неминовно ствара оваква ревизија, а која има судбоносног утицаја и на стручно. образовање учитеља, а то је,што се оваквом ревизијом у њих створи уверење: да им је рад у свему ваљан и беспрекоран, те немају ни потребе да нешто даље и друго уче, или да свој практички рад у школи мењају. А чим сетакво уверење створи у радника. ма кога посла, одмах је, тиме, одузета ирава основа и најснажнији постицај за усавршавање и поправљање; јер призната, је и позната истина, да се усавршавати и поправљати могу само: они, који верују, да имају каквих недостатака и погрешака, у своме послу. И у овом погледу млоги нестручни учитељ је срећнији. Због тога, што није свршио стручну школу за, свој посао, такви учитељ вечито зебе за своју спрему и сумњиво гледа на свој рад, те једва дочека сваку поправку и оберучке је прима.
А већи дане помињемо све моследице оне збркеи забуне, у коју се сви учитељи-це доводе тиме, што једне године долази за ревизора човек, који цео задатак основне школе видии сматра. у добром знању историје, а друге године други, који цео рад учитељев цени једино по успеху у Земљопису, у Хришћ науци у Природним наукама. Често се дешавало, а и сад се дешава, да једне године ревизор цео рад учитељев, и по количини и по. каквоћи оцени као одличан, без икаквих недостатака и примедаба, а друге године у таквом истом раду други ревизор налази гомилу погрешака, и учитељ добија мању оцену. По коме сад. да се управља такав учитељ! И зар онда та збрка и неодређеност неће натерати учитеља да мисли, да у његовом послу. и нема никаквих утврђених начела и правила, по којима треба
радити, но да се све мора удешавати просто према личним погдедима и занимању појединих ревизора: Тако уверење данас