Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 285

одиста и имају млоги учитељи. Коме није познато. како је скоро свакоме учитељу прва брига, чим се одреде ревизори, да што пре разабере од које је струке његов ревизор ; И од онога дана, кад то дозна, свом снагом прилегне само на оне предмете, које његов ревизор добро зна, а све му је остало споредно.

Ето, те су прилике биле узрок, те данасиу школама, где раде учитељи, који су свршили Учитељску Школу, наилазимо на врло замашне погрешке, како у настави, тако и у васпитању, понегде чак и веће, но код некиг учитеља, који су дошли у основну школу без стучног образовања. Нарочито се јако истичу погрешке, које долазе због незнања Методике. А то јен сасвим природно. Јер да би се умело методички радити, није довољно да се науче сама правила методичка, но је исто тако важно и веџбање, рад, по тим правилима т.ј] примена њихова, А ово последње не може дати Учит. Школа у толикој мери, да ђак из ње изађе потпуно готов. И овде, као и у осталим предметима, школа даје само основу и упуство, па тек сад треба дуга веџбања, па да се то утврди и дотера. А кад учичетеља нико, нити постиче нити приморава, да ради потпуно методички, наравно је, да ће се морати заборавити и забаталити и оно што је Учит. Школа дала, а већ о каквом поправљању и усавршавању, дабогме, да не може бити ни говора под оваким приликама.

И тако, што је тешким и великим жртвама народним стечено и створено у Учит. Школи, то се оставља, да неповратно про пада пред нашим очима. Држава се постарала да учитељ дође до стручне спреме, али ништа није урадила, чиме би осигурала, или, бар, омогућила, да св она том спремом потпуно и користи. То ти је онако исто оправдано и паметно, као што би било паметно да сељак скупо купи земљу, пооре је, засеје, однегује и обере усев, па онда остави сав усев на ледини, на милост и немилост погоди; те иструли.

Треба имати на уму, да ово није никако теорисање и натађање, но изношење самих аката истинских, које је писац ових редова прибрао, прегледајући рад основних школа, у разним крајевима у нашој Отаџбини.

Доцније ћемо видети, на који се начин може спречити, да се на једној страни не упропашћује и не разваљује оно, што