Učitelj

ко ар 00

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

наше основне школе, неоспорна је истина, да основна школа за последњих десетак година није ни за милиметар коракнула напред. Ништа последњег времена није ни рађено, ни урађено, да се, ма и за длаку, ова укоченост и дремеж у нашој основ. школи сузбије или бар ослаби. Ништа није помогло ни то, што је овакво стање наше основне школе већ поодавно познат свима, стручним људима у Србији, и што су млоги, и стручни и нестручни ревизори, указивали на меродавном месту ово стање, и чинили предлоге, како св то може поправити, те да оснсвна, школа може поћи мало у напред. Личности, у чијим је рукама била судбина основне школе, изгледа, никако нису могле доћи до уверења, да одиста има. нечега у основној школи, што кочи њен напредак, и да у опште има чега за поправку у образовању народнога подмлатка. Велимо, није се у њих могло створити уверење о истинитости тих недостатака, јер ако би ма шта друго било узрок, онда, којим би именом требало крстити толику равнодушност и немар према једној, овако животној, установи за државни и национални развитак, као што је основна школа. : |

Па ко је томе крив2

На први мах, и по овоме што је овде речено, могло би изгледати као да највећи грех за тако стање пада на учитељеву душу.

Али, у истини, до учитеља има пајмање кривице. Сви су у Србији више криви у овој ствари, но учитељи; јер нико, баш последње деценије, није за поправку и напредак основне школе ни наблизу онолико учинио, колико су учинили сами учитељи. Они су, управо, учинили све, што су они могли и умели, па п данас то чине, с пожртвовањем и ревношћу, каке је тешко наћи ма у којој другој струци у нас. «Учитељско Удружење» је данас | једна врло важна и моћна чињеница за напредак наше основ. школе, једна чињеница, која је већ до сад врло млого и успешно утицала на цело сргско учитељство и његов рад у школи, те дакле, на цело образовање нашега народа. А њега су истворили и одржали, па и данас одржавају, сами учитељи, својом иницијативом, својим знојем и својим ретким материјалним пожртвовањем. Без икаква претеривања може се рећи; у колико