Učitelj

ЈЕДНА ОСОБИТА ВРСТА ШКОЛА | “49

мора увидети, да је то очевидна бесмислица. Ви сте, господин Петрове, прави Бугарин, о томе нема сумње, а господин Ристо труди се, да се као такав покаже, ма да га већ његов изговор издаје за Рона 5

Мало после, Гопчевића је пзазвао један Маћедонац на страну и рекао му ово:

— Оно што си ти мало пре казао о нашој народности, убедило је · мене потпуно: ја увиђам, да је смешно, ако се ми зовемо „Бугарима», кад је ван сваке сумње, да ми припадамо српској народности 'Та и сам си Србин па ми право кажи, како је то, да се.ви за нас бти ни мало не старате % Гледај ти, овај бели (меџедију) дао ми је Ристо као дар од стране егзартове. Оп нам је обећао, да ће у нашем селу подићи бугарску школу, коју ђе митрополија издржавати. Исто тако послаће нам бугарског учитеља, који ће нам поучаватп децу. Ако овај учитељ говори исто тако, као твој пријатељ Петров, онда ће наша деца морати учити неки са свим туђ језик, па ће можда заборавити овај наш или ће се чак стидети, да говоре језиком | својих родитеља Дар се не би могло помићи овоме злу тиме, кад би ти казао тим твојим земљацима, да нам подигну српску школуг Нашој деци не би онда требало да уче стран језик и она би сачувала своју народност,“

Гопчевић је обећао простодушноме Маћедонцу, да ће код својих | земљака порадити на овоме. А, у својој души вели, осећао сам ово:

— Имаш право, али се одреци сваке наде у српску помоћ, Истина, · Срби певају и декламују о Косовском пољу, о царству Душанову, и о слави својих старих јунака; али с овим се и свршава њино родуљубље. Да би се у Маћедонији стало на пут бугарској пропаганди, потребне су две ствари, радиност пи новац. На жалост у српском је карактеру, да мрзи сваки рад —_ ваљда пема лабавије народности! — и да најтеже даје повац за патриотске цељи И према овоме не да се ни замислити, да ће Срби икада сузбијати бугарску пропаганду у Маћедонији другим срествима, ако не Чланцима у новинама, или да ће они давати какав новац на обе цељи Разуме се, да ће бити последицом оваке лабавости, те ће се Маћедонци. са свим отуђити од својих земљака и да ће похитати у наручје са свим туђем бугарском народу; а последицом овога очет биће то, да ће у случају каког народног гласања сви листом захтевати сједињење с Бугарском, као што су 1878 године захтевали сједињење са Србијом. Маћедонија ће онда за навек бити изгубљена за Србију; заглављена између Аустрије и бугарске државе, изгубиће онда мала Орбија своју самосталност; — али шта се то тиче меродавних српских државника! Као што су до сад, тако ће они и од сад мирно гледати скрштених руку, како им Бугари сасвим на тенане узимају испред носа Стару Србију и Маћедонију....“ б

ж Господо, Ако би ова наша скромна школица учинила, да макар један делић од

овога страшнога прекора отпадне, онда ми можемо бити задовољни. УЧИТЕЉ 4.