Učitelj

352 - ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД мет--_—_-____-_-- (И

цуској педагог Рбпх Рвсаш, о коме је чувени М. Вгез!, говорећи у својој књизи Ехситаћопа редадодтдаиез о оснивању више женске школе у Копјепау — апх — Бовев, којој је тада (1878) управитељем био Е. Ресалшћ, тврдио, да је човек »нотпуно дорасао да руководи младе духове и да у њима развије моралне особине које се траже за наставу». Доцнијим својим радовима педагошким и извештајима надзорничким г. К. Рбсашћ је само утврдио ово лепо мишљење о својим подобностима. Да је у њему срећно спојен одличан теоретичар-педагог са изврсним учитељем — практичарем, о томе ће се моћи уверити сваки, кад се упозна са мислима и напоменама, изнесеним у овом његовом изнештају, коме је уз то, врло добра страна, што је скроз проникнут узвишеним патриотским осећањем. + 5

Да би се боље разумело, што ће за овим доћи, потребно је, др жимо, напоменути, да је организација школа, посвећених основном школовању, у Француској готово иста као и коднас. На челу свима стоје учитељске школе (јев всојез погтајез), уз које постоје, као и / нас, вежбаонице (ез Ссојез аппехез). Основне се школе деле на више (јез бсојев вирегаешгев и Јев есојев сотрјетеп(ајгев) и ниже (јез бсајев ргитајгег). Од наших се пак разликују и унутрашњим устројством и начином, на који се врши надзор који је у њих сталан и стручан. Наставнике и наставнице за учитељске школе спремају више учитељске школе (ез беојев пигтајез впрегецгез), а за све веће положаје у овом делу просветне хијерархије (управитеље учитељских школа, управитеље виших основних школа, школске надзорнике и т. Д.) прописани су и стручни испити, који се морају положити, па да се може стећи право на њих. И у томе се разликују од нас, разуме се, не нама на похвалу. И изгештај о ком је реч, подељен је према овоме у неколико одељака, у којима се говори о свакој врсти ових школа, а на крају су додате неколике мисли о настави у моралу и 0 надзорницима основних школа и њихову раду. Извештају није била, озрха дати потпуну слику о стању основнога школовања у опој области, која је пишчеву надзору поверена. „Мени је, вели писац, било доста истаћи неколико крупнијих тачака, које су ми привлачиле пажњу приликом осматрања учитељских, и виших и нижих основних школа«.

И прво што је г. Е. Рвсали-у пало у очи, као општи недостатак свију ових школа, то је њихова једноличност, која се огледа у програмима, у подели предмета, у разредним упбепицима, у извођењу лекција, постављању питања, поправљању задатака, веџбању и т. д. Ова би једноличност могла бити још и корисна. да није готово по-