Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 359

ководних идеја, према којима би средље школе биле уређиване. Извор су овом покрету педагози, који на скуповима и путем штампе лако и брзо измењују своје мисли.

Како се у Америци појима школовање — то се може видети из ових речи једног ректора универзитетског: „Први задатак васпитања "не састоји се у добијању знања, па ни у развитку способности, већ

| томе да се пробуде извесне тежње, које ће после одушевљавати цео доцнији живот». И сагласно томе, у њиховим средњим школама ученици само по 3—4 часа дневно уче у школи; у настави не игра тако видну улогу књига и учење из књиге, као што је то код нас у Јевропи; омладини се у избору занимања даје толико слободе, да ми не можемо то ни да замислимо; омладину пак не привлачи у школу жеља да се добије диплома. што тако често бива код нас. И

ово је довољно да се увиди, како школовање и живот школски у Новоме Свету веома мало личе на школовање у старој Јевроци.

(0 мерама за распростирање пољопривредних знања у народу. Од М. Песковског. — Највише је у овоме погледу урадило земство Вјатске губерније. Оно је било вољно да поред основних школа заведе по селима још дворазредне ратарнице, у којима би се добијала практична сељаку потребна знања. А да би било учитеља за ове дворазредне школе, земство је подигло нарочиту пољопривредну учитељсну школу. Али виша власт није дозволила земству да отвара дворазредне сеоско-привредне школе. Ипак је земство и даље радило у истом правцу — добављало и у народ ширило савршеније алате, _ машине и др.) слало је у народ специјалисте — агрономе, да примером проучавају народ. Године 1892. ово је земство у споразуму са специјалистима израдило програм рада, по коме треба да се подигне више угледних газдинстава, при садашњим народним школама да се подигну баште, виногради, воћњаци и др. да се заведу летњи пољопривредни курсови за сеоске учитеље, да се уреди пољопривредни музеј, у коме се може видети све што је најугледније, да се стално распростиру у народ популарни списи о пољопривреди, и т. д. И земство је у исто време решило и то, да се на остварење свега тога утроши 25.000 рубаља, те се тако одмах од речи прешло на дело. (Свршиће се).

6.) Библиографија.

Српске дечје игре за женску децу, скупио и у ноте ставио Ал. Јорговић и „Матица српска“ наградила са 80 Фор. Цена 35 нов.

518