Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД (о

Нови Васпитач. Орган за педагошку књижевност. Уређује и из-

даје Мита Нешковић. Излази у Н. Саду месечио један пут. Година УШ. Цепа је за Србију 8 дин. годишње.

Свеска Ш., за месец Март 1899. год. Садржина: Педагогија је знаност — Шта ћемо с господарством — Левана — Народно

вјеровање — Шта пишу наши педагошки листови — Књижевни преглед.

Педагогија, је знаносш. Од Дра Фридриха Дитеса Превео И. Рад. (Наставак). — Знање је људско по своме постанку или емпирично (искуствено) или рационално (мислено, умно). Првоме је извор у чулним опажањима, а друго постаје услед тога што она строга законитост, она свеза између узрока и дејства, коју човек на себи опажа, гони га да то исто истражује и у спољашњем свету. Трећу врсту знања можемо незвати идеалним, Оно се састоји у стварању идеалног типа, који нам служи као циљ нашег деловања. Истина да је постигнуће правих, истинитих идеала скопчано са многим тешкоћама, услед чега је и успех не-

сигуран, али опет зато „баш у идеалном мишљењу и тежњи за напретком лежи највећа срећа и права величина човечанства.“

Према напред реченом види се, да је целокупном знању

извор у искуству, свести и разуму, према чему свака знаност има три ступња.

Распоређене према циљу, знаности су теоричне и практичне |

Прве истражују чисту истину, друге дају упуства за људско де-

ловање. „Међу практичне знаности (вештине, уметности) спада.

политика, па са осталим научним дисциплинама и педагогија.

Задаћа њезина састоји се поглавито у томе, да одраслој ге-

нерацији покаже којим срествима, методом и уредбама можемо и

морамо да постигнемо људске идеале савршенства. Идеале ове

имаде она да прибира и скупља из ризнице људске знаности,

што се налази сабрано у до сада постигнутој култури човечан-

ства, а специјално у знаности о човеку (анатомији, физиологији

психологији, хигијени, логици, естетици, друштвеним знаностима

и религијској философији). Идеали ови, како их сви педагози од

' најстаријих времена према мери постигнутог ступња образованости истичу као циљ и задаћу васпитања, зову се: здравље,

снага (крепост), истина, слобода духа, морална/ доброта (мило-

срђе), чврстоћа карактера, лепота, срећа, блаженство, мир. Про-

тивности ових, које се имају васпитањем искоренити и ублажити,

јесу: болест, слабост, потчињеност, заблуда, предрасуда, душевна

"незрелост, подивљалост и злоћа сваке врсте.“ Тако Дитес схвата

педагогију и њен задатак.