Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

––

Кеуџе редадоаив. # 1, 2, 3, 1895 год.

У прве три свеске за месеце јануар, фебруар и март ове године Веуџе редадод ие, о коме је већ било говора у нашем Јчитељу, доноси врло богату садржину. Између многих чланака, у којима се расправљају разноврсна питања, тесно везана за живот основне школе у Француској, има их неколико, чија садржина може бити од интереса и за читаоце ван Француске, само ако им је стало до напретка основних школа.

Међу чланцима ове врсте у јануарској свесци заслужује пажњу о гласном читању предавање педагога Путруа, држано у вишој Учитељској Школи у Копјепау-аих-Вазев. У настави, како она данас стоји у нашим основним школама, читању се не поклања она пажња, коју оно, према својој вредности, заслужује. Постави ли се оно, као што се данас то тражи, за центар цело_купне наставе у основној школи, онда му и вредност постаје већа, па према томе се више цене и захтеви, који се за њ везују и којима би му се, кад би се испунили, бољи успех обезбедио. Међу овим захтевима није најневажнији и добра дикција, за коју је Пен казао да је она „дар вишега реда, који се може стећи тек доцније, пошто су се ученици развили толико, да могу добро разумети смисао онога што читају или онога што рецитују. Да се пак тај дар развије, треба сваки дан, вели г-ђа Кампан, читати на глас, налазећи при том на пунктацију и придржавати се и у том истих правила, која вреде и за стихове,“ Таким се читањем деца привикавају да добро говоре, да уочавају у речима дуге и кратке. наглашене и ненаглашене слогове, да пазе на пунктуацију и т. д. А непрестаним вежбањем у овом правцу вештина читања деци омили и постане им лака. Чим је дете научило читати, одмах га треба привикавати читању на нас и гледати да се научи, на тај начин, читати изравгито. „Изразито је