Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕРЛЕД 795

Ђаци, који су били у школи, били су различна узрастаСваки је пред собом имао други школски посао. Једни су писа_ ли, други читали, и то на сав глас. Што се већма кричи при чи. тању, тим већу вољу и даровитост показује ђак. Китајску школу можеш далеко пре да чујеш него ли што је видиш.

Обичан школски живот наново је почео, кад сам преко свога вође изрекао жељу, да се учење продужи.

Читачи се латише опет својих читанака, а почетници умакаше кичице у туш и опет писаше. Кичице су биле од зечије и лисичије длаке.

Мени се чинило, да не видим пред собом несташну младеж него млади, озбиљни свет, који је већ у тим годинама свестан речи учитеља свију китајских мудараца: „Без наука нико не може бити знаменит и драги камен мора бити углађен, ако ће да има вредност.

Загледах у писанке најмањих ђака. Изгледају друкчије него наше. Имају формат мале осмине и отварају се на ширину, сашивене су од танке беле хартије, сличне нашој свиленој. Сваки лист удвојен је. Китајска читанка нема нарочите корице.

Прво вежбање у писању иде на препочињање прегледалица. Ова се меће међу поменути удвојени лист.

Провидна хартија допушта, да ђак може китајски пазиграм верно да прегпочиње кичицом.

Почетници препочињу крупне прегледалце, ђаци напреднији пртпочињу ситније.

Пазиграм се дотле препочиње, докле га ђак не уме да на пише на памет. Тек онда даје учитељ ђаку лист хартије напечатан у малој четвртини. У ове се уписују пазиграми оне величине, као што се употребљава при писању у обичном животу.

Мустре хартије напечатене за тај циљ радо ми даде на спомен китајски господин колега. Исписану прву писанку са првеним коректурама свога господина учитеља поклонио ми је мали ђак Та-и Суи сребрни новац од десет сента разгали му 03биљно лице.

Они, који су читали из читанака, били су у науци већ мало одмакли. Ваља знати, да су они у том школском котлу провели неколико година. А што су читали, то су, веле, већ и разумевали, сасвим. Јер књижевни језик китајски сасвим је друкчији од онога, који се чује на улици.

Господин учитељ није седео испред ђака, него иза њих У једном буџаку од собе. Жели, да чује сваку реч и сваку погрешку