Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 877

Био је 30 мај. Пролеће у најлепшој земљи европској ! „Главни надзорник основ. школа, позва ме, вели Оигапд, да му покажем какву ваљану школу. Око 8 часова из јутра бесмо пред једном сеоском школом. У дворишту не беше ни једнога ученика. Предавања беху отпочета. Главни надзорник подигнувши очи, спази над вратима француску заставу. „Нас су очекивали“ рече ми. „Ваш учитељ истакао је заставу у част нашега доласка.“ Обавестих га, да нас учитељ није очекивао, јер се није ни надао нашем доласку.

Уђосмо у учионицу. Гл. надзорник би опчаран успехом. Пропитивао је сваки предмет. По свршетку прегледа, даде учитељу писмену захвалницу на труду.

Познавајући учитеља, рекнем му после неколико дана: Господине, ви нас очекивасте 30 маја „Никако. г. надзорниче !“ „Доистаг Па шта значаше застава над главним вратима:“ „Био је 30 мај, рече учитељ. „Па шта је с тим> „Јест 30 мај, и да сте боље загледали заставу, видели бисте, да на њој беше флор, знак жалости.“ Зашто» „Зато, што 30 мај беше дан смрти Јованке Орлеанке (Јеаппе (' Агс).“

„Беше ми све јасно,“ вели Пигапд. „Продужујући питања, видех да овај ваљани учитељ, да овај изврсни Француз, истиче заставу свакад онога дана, кадгод је се десио какав важан догађај у историји француској. Ако је се хтело, да пробуди успомена на какав славан дан, онда је се развијала застава, да се поносно лепрша, а ако су успомене биле тужне, ако је народ француски тога дана претрпео какву несрећу, онда застава имаЂђаше и „флор“ који жалост означаваше,“

_ Исти учитељ беше намеран да испише црвеним словима све славне дане прошлости француске, а црним словима, дане туге и невоље француске. Оигапд му то није одобрио, јер би то имало интереса за децу само у почетку, а доцније би се навикла на то, те натписи не би имали онаквог значаја, какав им учитељ придаваше. Надзорник је са задовољством утврдио, да деца из те школе знају изврсно историју свога народа. „За њпе отаџбина ме беше апстракција. Деца беху загрејана топлом љубаву према својој земљи. ЈУ школи беше једна душа, француска душа; сва школа беше права народна школа.“

Ово саопштење за нас може бити доиста поучно. Наше се школе, у овом погледу, не могу ни упоређивати са француским основним школама, или бар не са школом о којој је овде реч.