Učitelj

906 РОА ЈАВИ Во В О

пуно расуђење о последицама једне радње: колико на избор из недостојних мотива.

Са питањем о кажњивој намери и о немарљивости у узимању у обзир свих мотива додирује се и друго орачунљивости и о неурачунљивости. Избегавање грешења из немарљивости тражи много већи степен промишљеног избора, но делање из рђавих мотива. Тамо

се дакле још може ставити у питање урачунљивост, док

се међутим овде у пуном обиму мора одржати. У оба се случаја пак она оснива на Факту избора. Нагонске радње код којих не може у питање доћи избор између разних мотива, отимају се нашем моралном и правничком изрицању пресуде. За ову је од одлучне важности ла свакој спољашњој радњи претходи унутрашња и то свеста вољна радња. Само смо за то одговорни, у чем смо учесници својом свешћу, било непосредно, каквом недостојном вољом, било посредно, пропустивши да промислимо шта смосведужничинити; и није неспољашња радња као такова, на коју ми и похвалу или казну, но уверење, тј. она унутрашња изборна делат_ ност, који изводи спољашњу као потребну органску последицу.

Факту избора између разних мотива, који се непрестано у нама обнавља као непосредни унутрашњи доживљај, одговара наша свест о слободи, ово највише земаљско добро, којим се човек одликује од осталих створова који подлеже сили чулних нагона. У колико је извесно ова свест о слободи унутрашње искуство, које се не да порећи, исто је тако извесно, да се мета-

Физична слобода, коју Филозофи час потврђују, час по- _

ричу, не може ни доказати ни порећи са становишта психологијског посматрања. Јер она се не односи на дате Факте наше свести, но на последње узроке наше