Učitelj

> РАЗМЕР НА МАПАМА 21

нађемо праву дужину било у метрима, било у м. м. лако ћемо после променути у метре, декаметре, километре и т. д.

Као што срачунавање, налажење праве дужине, правог удаљења, бива са ове карте, исто тако бива и са других карата, где је други размер. Да узмемо пример:

Карта Краљ. Србије (од М. М. М. и К. П. Ш.) израђена је у 1: 300000. То значи: дужина престављена на карти са 15. с. м. у истини износиће 15 Х 300000 = 4,5000.000 с. м. = 45.000 м, = 45 Км. — Жељезничка пруга од Београда до Ниша дугачка је на овој карти 79. с. м. Права дужина биће: 75 ~ 300.000 = 22,500.000 с. м. = 225.000 м. = 225 К. мм“) — Дрина поред Србије дугачка је 51: 0 М. Праву ћемо дужину наћи ако ово помножимо са 300.000, а то ће онда изнети 158. К. м.

зе

Када ученици науче да овако са мапе траже и срачунавају удаљење места, дужину река и жељезничких пруга, дужину и ширину појединих земаља и т. д. свакојако ће много јаснији појам имати о оној земљи, коју изучавају. Сем тога овим се дају изводити лепи и корисни рачувски задаци.. Ево примера:

Желез. пруга од А. до Б. дугачка је на мапи 65 с. м. Воз прелази на сат 30 Км. За колико ће сати прећи целу ту пругу:

Најпре нам овде треба тражити праву дужину, а њу ћемо наћи кад знамо размер карте. Рецимо да је размер 1,600.000. Права дужина пруге биће 65 Х 600.000 = 39,000.000 с.м. = 390.000 м. == 390 К. м: Кад воз прелази на сахат 30 К. м. ондаће целу _ пругу прећи: 900 :30 = 13 сахати.

Удаљење од Г. до Д. на карти је 48 с. м. Путује се лађом, која прелази на сахат 5 км. За колико ће се сахати прећи

Рецимо да је овде размер 1:750.000. Право је удалење од Г. до Д. 48 Х 750.000 = 36,000.000 с. м. == .360.000 м. = 360 Км. Па"роброд ће прећи за 360:5 = 72 сахата.

Или овакав пример:

За колико ће сахати доћи воз из Београда у Лапово, ако путује на сахат 25 К. м.

Ђак види размер на карти, а он је 1:300.000. Измери удаљење од Београда до Лапова а то је 30 с м. Сада нађе праву дужину а та је 80 Х 300.000 — 9,000.000. с. м. == 90.000 м. = 90

%) Равуме се да ово није потнуно тачно, јер ако би се хтела апсолутна тачност, морала би се узети у обвир и најмања кривина реке, пруге и т. д. Овде ће при срачуњавању с тога увек излазити мало мање, но што је у истини.