Učitelj

160 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

итизма тешко привија људима, у којих је мислена способност добила свој одређени тип, а самостално суђење извесну чврстину. Језуити не губе из вида, да је само младићска душа равна необрађиваном, плодном пољу, да само она прима и усваја све, па ма то ишло на штету природноме задатку личности човекове.!)

Језуитске колегије су интернати, у којима сваки "ученик, има своју засебну ћелију, чији је прозор даскама затворен тако пажљиво, да се из ћелије не може видети ништа друго, до само небо. Ћелије су врло просто намештене. Сем постеље ту има још распеће Исусово, неколико ликова светитељских, столица и сто за писање»).

У то доба и у таким околностима млади језуит по· чиње први период свога живота у колегији. Тај период траје две године и зове се периодом лновацијата; ученик у њему зове се новиције. — Период новацијата није ништа друго до пробно време, период искушења, које почетник мора издржати да би присту пио језуитском реду и вишем образовању, које тај ред даје. Од васпитаникова држања у овом периоду зависи или свечан улазак његов у друштво, или изгнање из завода. Целе те две године посвећене су више васпитној дресури, која ствара језуита, него образовању, које свара човека. Јер за то време ученик има да прође шест ступања послушности и да

легије у времену од 16— 20 година (Мејл АпзгНЕЕ аиз дет Језићепогдеп, 12 5). Но, да то правило има изузетака уверава нас сам Хенебрех, који је ступио у колегију тек у 26 години, као што са то види из ових његових речи: „Уаг ез ет с1нек одег угаг ез ет Џпошек, Фазз јећ уетећа иззштаввјо 216, па 26 Јаћтел дет ЈезиЊепогдеп Ђенгаг 2“ (Мејп Апзтгн,, 5. 5.). 5

1). Да језуити баш из тога разлога узимају младе ученике и васпитавају их то посведочава и Лоран: „По сјан гасе аих језшњез Фппргезноппег Гате (епдте ав Тептв бјеуев, вели он — сезћ ппе сјте, соптае Ив Фзелћ еих — тетез, А ЈадпеПе је таме Фопле јеПе Еогте уи'! увић“ (Кез биеггез Че Вепфоп, р 288). .

2), Надепраоћ. Кисћепсезећећте, ТУ. Ва. 502 8.