Učitelj

164 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

„Духовна вежбања, као што видите, ремете нормално стање ума и доводе језуита до халуцинације и неприсебности. Утицај њихов вазда је моћно потресао младе душе, а често је „кроз деду и на родитеље утицао“ како то тврди историчар).

Поред „духовних вежбања“ почетник се учи служби у хору, вежба у црквеном ритуалу, посећује свакидашња богослужења, испитује савест и даје честе рачуне о њој, прима честе савете о молитви, ограничењу тела, 0 милосрђу, и свима средствима покајничке дисциплине, послужује при болницама, путује далеке путе издржавајући се милостињом, учи се многобројним правилима језуитске етикете) и поврх свега тога подноси разноврсну службу унижавања по примеру Игњата Лојоле, који је био изабран за ђенерала језуитског реда па је одмах по избору отишао у кујну и тамо вршио дужност покућара, 9) да би и на тај начин осведочио своју смерност.

Ето тиме је попуњен распоред занимања у новацијату. А такав сложан и разноврстан посао одузима почетнику све време и спречава му сваки покушај за саморадњу, тако, да он нема кад да мисли о себи и да ради за себе. Па и у томе, тако оптерећеноме стању ученикову, језуитски васпитач сумња : да ли се случајно није поткрао и да ли се случајно неће поткрасти који

наређује јевзуиту, да богате удовице руководи на такав начин, како би оне „проводиле време у размишљању и духовним упражнењима,“

7) блезејег. Катећепсевећећће, ПТ Ва., 2 АТИћ. 538 8.

2) Хенебрех овако одређује ту етикету: Паз 156 Фе Когт, 11 угејеће дет Језа, уот бећење! ђ1в 21: Дећ ћпетсергезз| ууетдел взоћ.... Китл зе! дег Таћаћ Фезег Веде!п (дег Везећефепћећ) за: Гле 5 тл ппа посћ угетсег Фе Мазе зе! шеће сегипте ; Фе Тарреп зејеп шећ; ашејтапдег сертехћ, посћ апећ уоп етапдег ађвфећепа ; Ђепи Бргесћеп зећаце шап Чет Апдети шеће ји Фе Апсеп, зопдетп ћане деп ВНск ефууаз сезепкћ; Фе Напде ћане тап гићо, Чег безтећеваизугиск мејзе пје збагке, бепићзвемедипдеп ашћ зопдегп хећје пиг ете дјејећ Меепде Ненегкен; дет Сапо зе! зћеја сетаззјаћ, Фаз Расћеп ве! птеће Тапф“ (Мет Апзћгне 5. 17)

3) Робертеонљ. Истојзи Христанском Церкви, П. 884. стр.