Učitelj

СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА 5 225

своје послове под фирмом васпитања. После безбројних упустава и савета о разним предузећима и поступцима у новом друштву, Клавдије Аквавива најпосле саветује језуита, да „проповеда и разглашава свуд у разговорима“, како је он дошао „само ради обучавања младежи!). На. става је само Фирма, за коју се заклањао препредењачки рад језуита и да би та Фирма што сигурније штитила њихов закулисни рад, установљено је правило, да младићи у колегијама морају имати за наставнике само опробане језуитез), јер су само они кадри да Вари тако, како то језуитским циљевима годи.

Тако васпитање нити је имало нити ће имати користи по друштво. Фра Паоло Сарпи, познати борац за истину у почетку ХУП века, истакао је искуством осведочену истину о језуитском васпитању у овим речима : „Никада није из језуитске колегије изишао син послушан своме оцу, грађанин веран својој отаџбини, поданик предан своме владаоцу 9“)

Језуитизам, дакле, место васпитања пружа дресуру и њоме спрема чланове свога реда за борбу са свима силама овога света. Та борба не тежи идеалима: истине, права, општега добра, већ само интересу папства, које и није, по себи, ништа друго, до чист језуитизам.

5) Капива наеставлеваа, Г гл, 9. 2) П14) УШ гл. 4. 3) аџгеп!. Гез Стпегттез де Кешоп, 272 рад.