Učitelj

КЊИГЕ И КЊИЖНИЦЕ У СТАРОМ РИМУ 239

Од треке су секли оба краја, па су онда каквим оштрим оруђем гулили врсте лике. Најгора је хартија била од горњих врста, доње су давале бољу. Поједини кајтеви лике ређани су један поред другог, ну, тако, да су ивице мало прелазиле, а за тим се по тој уздужној врсти полагала попречна, па се свето поливало нилском водом. Пошто лика садржи у себи лепљиве шећерне материје, то је вода била лепак. Сви кајшеви. осушени на сунцу, гра| дили су један јак лист хартије. Десет до двадест таквих листова

спајано је у један дугачак кајш, који со завијао као труба платна, те је у том облику улазио у трговину. Такав се завој звао зсариз. Квалитет је био различан, према.томе каква су влакна употребљена. Добра је хартија морала бити добро гумована, јака, лепо углачанва, и није смела проливати Разне врсте хартије имале су и своја нарочита имена — било. по месту где су израђене, било по имену произвођача. Најбоља се врста звала сћала ашбдизта (по ц. Августу), а друга по његовој супрузи Ливији: сћагја ЦМгапа.

· Свака је врста имала и свој формат. Тако је на пр. Августова

а хартија имала у висину 12 рим. палаца, од прилике 22 е. м. Најгора је била сћагја етрогеш!са трговачка хартија, којом је само роба завијата.

, У Рим је уношена или готова хартија из Египта, или само материјал, те су поједини кајшеви лепљени по римским радионицама — не,обичном водом, већ неком лепљивом течношћу. Та је римека хартија јаче улепљена, те су отуда и познаје на завојима који су ископани у Херкулану, да ли су писани на римској или египатској хартији. Т.ј. у Херкулану се налаве многе свеске које су се претвориле у угаљ и спекле се, па се и опет могу да читају, и то с тога, што се савијена хартија одвија, па — да св не би од извешталости распала –- одмах прилепљује на провидну бешику, кроз коју се може читати. У неких се завоја ова процедура може да изведе, ако се веома пази, док ву други тако прожети емолом, и тако слепљени у једну масу, да се не могу развити, већ се распадају у комаде. И то је бази већма гумована. хартија и справљена у Италији

(' чешког - М. Петровић. (СВРШИЋЕ СЕ)

ин» а» ен