Učitelj

СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА “ 22

бригу о томе — вели Клавдије Аквавива — да се прекрате непријатељства и разногласице међу великашима, јер на · тај начин моћи ћемо бити у стању, да се зближимо с „њима, да дознамо њихове тајне и да обвежемо и једну и другу страну“ !).

Језуит показује лицемерну дружбу чаки према својим сатрудницима монасима, који у цркви отправљају исте дужности, које које и он отправља Тајне наставе саветују језуита да испитује и сазнаје махне тих људи, и пажљиво, више под видом саучешћа и сажаљења да их објављују свету >). — У лицемерној служби језуит проповеда, да милостиња служи греху %) да гнусни поступци великаша имају добар значај“); они саветују матер да. угњетава своје дете од најнежнијег узраста, не би ли га невоља натерала у језуитски манастир); они су недостојно створили од храма Божија пијацу трговачку изводећи комедије у подножју престола Божја. Број откривења увећао се особито од тог доба кад су га језуити употребили за срество својих циљева 6).

Језуит је лицемер и пред Богом и пред светом, и у храму и на пијаци, и то лицемерство је ударило свој печет на физиономију језуитову. На лицу језуитову не може се никад показати траг стида, узбуђења, па чак ни силних душевних потреса. Језуит увек изгледа једнолико весео и миран. У разговору никад не гледа. у очи, него држи поглед мало оборен.

Лицемерестом језуит покушава да обиђе јеванђел-_ ске заповести. У том смеру двосмислица му даје сигурну помоћ: Без најмањег стида и зазора језуит се може заклети и на најстрашнију лаж, ако само пре

2) Па. У гл.-2.

3) тар. УГ гл. 11,

гу тађ, Пт 2.

5) Ер УШИ. пл, |

6) таа УШ гл. 9: „С времена на време ваља нудити младићу монашки живот, али чинити те као по неком отеривењу. бг»