Učitelj

300 ЗАБАВА И ПОУКА

Па затворих и закључах врата за собом...

Таман стадох превијати руку а стаде прасак прозора у школи... Хтедох у први мах јурнути да га се сит намлатим али се уздржах. Паде ми на ум нешто...

|

Зовнем послужитеља и пошљем по попа а осталу децу пустим кућама не лавши им ни да своје ствари из школе понесу...

После пола сахата дође поп. Послужитељ му је морао причати све, јер беше блед као крпа.

== та је по Богу : !

=- Оче Стојане — рекох — ја заратих с твојим Милисавом... Сад — један од нас мора победити. Ако победим ја, од њега може бити још нешто и бити; али, ако остане по његовој вољи, онда га одмах води! Ја га не ћу ни секунда у школи држати!

— По Богу, учитељу, како да се то деси! Је ли те много ујео2

— Није реч о томе — рекох што се могло озбиљ није — него о овоме. Нити ти, нити г-ђа попадија смете мешати се у моја посла! Ви сте га и размазили оволико !... Нека се он жали, нека кука, нека чини шта хоће; једном речи: шта радио да радио — не смете му повлађивати!... Ако би хтео од школе изостати, ти да га доведеш!.. Будеш ли ма шта против мојих поступака радио или говорио — ја ћу га навитлати из школе!

— Чини како те Бог учи!

— Он вечерас не ће доћи кући!

— Не ће!

— Не ће! Преноћиће сам у учионици.

— Али... учитељу...

— Онда ено! Води га!... Па тражи још сто учитеља, али од твог сина неће бити ништа друго него дивљак |, „е