Učitelj

из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА 303

Ево и плана! Радићу с њим све оно што И он с другима. Радићу онако без разлога као и он, и тоћу чинити све дотле, док сам не осети како је тешко кад се неком неправда чини! То је био мој план. Сад да видите како сам га извео!

»

Водио сам строга рачуна о свакој његовој погрешци. И одмах сам му истом монетом исплатио.

Једног дана он онако озлојеђен што се нико не дружи с њим, удари три пут дланом Бранка Неговановановића... Плаче дете и дође на тужбу. Ја сам ћутао...

Дође час. Почели смо шчитавање. Милисав је чито а не шчитавао. Пошто је прочитао све, ја му приђох и ошамарих га три пута...

Први пут ме погледа право у очи. И јагледах њега... Он ме гледа, гледа... онда паде по скамији и бризну у плач...

Ја бејах са свим миран и прозовем другога...

Па сам онда читао лица мојих ученика. Било их је којима је годило што ово урадих, али их је било који су мој поглед избегавали. Само ни једног не видох, који

би мислио да сам право радио... ж

Тако је то ишло из дана у дан. Милисан је јео батине био прав био крив. Ни зашто ни крошто, ја њему опалим шамар, истерам га ван скамије да стоји, оставим га без ручка, друге пустим на игру њега не. Кад се причешћивало уз Божићњи пост, свима сам опростио само њему не и није се причестио...

Сиромах поп Стојан и његова попадија да се убију. Али ја попу. нисам дао писнути с почетка; мало по мало па попа увиде да мој лек помаже... Милисав више не беше онај стари. Попуштао је као љути мраз под сунчевим зрацима... То сам и сам увидео...

29"