Učitelj

ШКОЛЕ ЛУЖИЧКИХ СРБА 4871

И тих 14 места припадају округу готебуршком. У друга четири окру га све што је српско потпуно је искључено из школа. Српско читање учи се само у 7 места готебуршког окр., а српско писање нигде! Зато што српска деца у школама не науче српско читање,

_ издао је 1888 г. Х. Јордан српску читанку за самоуке (издање Алф. Парзевског, Пољака). Најстарије пужичке читанке су: абецедар доњолужички (1671). торњолужички · ђаке ћаићојзке "А ВОјаја, од Килијана (1735 год., друго издање 1780) и Шерахова (протестанта) НогпојИкКке бин Ла (1770, и 1808). У добу јачег буђења народне свести, 1842 г. изашла је Кернигова читанка за протестанске школе а авр Каћа ла зетђоки 1 јод ти) која опет. није употребљавана и Шнајдерова читанка за католичке школе (1847, Кик К ревијот' Јаднуаији ју зстђа ин, петекни а Јабопвкта ртје. — Под „српским писмом“, што се овде вели, разуме се католички народни правопис, који се сада знатно разликује од протестанског народног правописа, посве несловенског. Под „|асовекћи“ или латинским писмом разуме се нови правопис латиницом. Под „немачким писмом“ разуме се немачко читање). Последња из тог времена била је читанке Хорњикова (1866, Ртб-

пја сИапка 24 зетфаке Кагонзке упестијеј која се употребљавала. до осамдесетих година. Године 1888 изашла је, под истим нази-

вом, читанка Браунерова и Хорњикова. Протестанске школе саксонске Лужице добиле су тек 1872 , УЗ припомоћ Матице Српске читанку Барткову, која се, нешто НА и данас употребљава. Осим тога има разних издања катихизиса и св. писма за лужичке школе. Од ових ваља наро-

"чито поменути Ву јзке заушпу, 1891. од Хорњика, што је на-'

писано чисто српским језиком, док друге“ књиге писане српско- немачки. Матица Српска издала је и школску песмарицу (брбућа гадовб) српско-немачким правопнсом. 7

У шездесетим годинама изашле су иу Гор. Лужици неке књиге за српске школе, и то две читанке и два катихизиса, приче из црквене историје и почетница за немачки језик. Ове су књиге

биле забрањене за време управе познатог србождера Бока. Доњо-_

лужичке школе добиле су 1567 г. читанку за [1 разред, али је у _Њњој било више немачког него српског читања. Од тог времена нису ни излазиле никакве српске читанке. Српска деца уче српско читање тек у старијим годинама и то само из св. писма и црквених песмарица.

Кандидати учитељски из саксонске Лужице уче се на учитељским школама (католичкој и протестанској) у Будишину; а

не