Učitelj

ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ 501

Вреди да напоменемо једну особитост, коју видох у једном школ. врту на Виноградима (предграђе Прага). Поред др. биља, учитељ ми показа и нека мала дрвета у саксијама. Беше гу јабука, крушака, липа и још неко дрвеће. Ово се, рече ми учитељ, гаји у саксијама зато, да учитељ може при предавању однети то дрвоу школу и показати га ученицима. Учитељ ми хваљеше ово као добро, али мени се то опет вије допало. Дрвеће ово, разуме се, није могло расти слободно, нити се могло правилно развити, те беше кржљаво. Однети и показати таког кржљавца деци, не значи показати им природну биљку, него нешто накарађено. Лист и цвет могу видети какав је у природи, али појам о дрвету том даће се деци гори него иоле добром сликом. Јер на слици деца већ могу знати да је смањено, а овако ђе поверовати да је дрво увек у природи тако кржљаво. Овако што беше намењено градској деци, која немају прилике да виде и познају та дрвета у природној величини и баш за њих тако наставно срество није добро

Узгред напомињем и то, да и неке средње школе имају свој школ, врт. Особито леп школ, врт видех код гимназије у Роудњици. Колико сам могао на брзу руку пребројати леје поред стаза и биљке на њима мислим да је у том врту било преко 2000 разног биља (питомог, пољског, воћа, др. дрвећа и шибља.) А земљиште око те школе није било тако велико да је било залишног места, који би се могло за врт употребити, него је“ а врт узето готово све око зграде, а за двориште остављено тек нешто врло мало. И у том маленом дворишту не видех ђаке пре и после часова, нити између часова. Као и у основној и грађанској школи, тако и у гимназији нема нашег четврт сахата одмора, међу часовима нити трчања и јурења по дворишту. У школу се иде као и у цркву: од куће у школу, из школе кући. Између часова је одмор тек колико да један професор изађе и да други уђе, или колико да по који ђак оде до нужника. Пространије двориште, дакле и није им од потребе. А од колике је користи овакав школски врт, то и да не помињем. Нека ђак, учећи ботанику, упозна само оно што је у врту, па је већ у“ познао 2000 разних биљака и то је доста, нарочито што их је проучио с природних јединака.

Што нема шк. вртова код нас, обично се поред других изговора, наводи и тај, како око школе нема места за њих. Кад би се пак гледало да се празно земљиште око школе употреби прво за школски врт, па остатак тек да се остави за двориште,